“Zamislite grupu srećnih morona koji prionu na posao. Prenose cigle na nekoj poljani. Čim naređaju sve cigle na jednom kraju poljane, počinju da ih prenose na suprotan kraj. To se nastavlja bez prestanka. Isti posao svakoga dana, svake godine. Jednoga dana, jedan od morona zastane dovoljno dugo da može da se zapita šta to radi. Pita se kakva je svrha tog nošenja cigala. I od tog trenutka prestaje da bude onoliko zadovoljan svojim poslom kao ranije. Ja sam taj moron koji se pita zašto nosi cigle.”
Najvoljeniji psihijatar i terapeut Irvin Jalom, koji gazi prema stotoj, celog života bavio se pitanjem smisla, ili kako je lepo citirao Tolstoja, “zastojem života”. Ovo oproštajno pismo u citatu, poslednje reči očajnika citirao je u desetom poglavlju knjige “Egzistencijalistička psihoterapija” (iz 1980. koja je reizdata 2024. Psihopolis institut), uz objašnjenje da služe kao zastrašujući uvod u pitanje koje se tiče života i smrti, esencijalnih pitanja naših života.
Pitanje ima mnoge oblike: Šta je smisao života? Šta je smisao mog života? Zašto živimo? Zašto smo ovde? Zbog čega živimo? Od čega živimo? Ako moramo da umremo, ako ništa nije trajno, kakvog onda smisla ima bilo šta?
Malo ko ta pitanja postavlja sebi, iako su suštinski u biti naših duša i onoga što živimo. Ali Jalom je znao da je to ključ ispunjenog života.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
