Dobro došli u LXI izdanje Georeporta na sajtu Velike priče. U ovoj epizodi bavimo se pojedinim aspektima predsedničkih izbora u Sjedinjenim Američkim Državama, ulogom koju ima predsednik u unutrašnjoj i spoljnoj politici, kao i motivima zašto su očevi osnivači želeli da ograniče u dobroj meri moć šefa države.
Takođe, fokusiraćemo se na adute i „Ahilove pete” kandidata u trci za Belu kuću, potpredsednice Kamale Haris i bivšeg predsednika Donalda Trampa. Pokušaćemo da damo par odgovora o realnom uticaju medija na ishod izbora kao vouk pokreta i zašto SAD moraju da nastave da „uvoze” ljude, pogotovo mlade i žene u fertilnom dobu života.
U poređenju sa svim ostalim rivalima, pre svih Kinom i Rusijom, Amerika je vitalnija i dinamičnija. Osim što ima geografsku prednost da se ne nalazi na evroazijskom prostoru, niko ni izbliza ne može da kontroliše mora i okeane kao SAD.
Energetski je potpuno samodovoljna, predvodnik je u novim tehnologijama i startap preduzećima, dolar je i dalje neprikosnoven u međunarodnoj trgovini i kao valuta za devizne rezerve, Evropa je neraskidivo vezana za svog spasioca u Prvom i Drugom svetskom ratu, zahvaljujući politici migracija SAD imaju mlađe stanovništvo od Kine i Rusije, proces asimilacije Latinoamerikanaca, sa izuzetkom Meksikanaca, počinje da daje dobre rezultate. Drugim rečima, nema parametra u kome SAD ne stoje bolje od svojih rivala.
Nema sumnje da je Amerika umorna od ratova i da je kao sve prethodne hegemonske planetarne imperije, od rimske do britanske, uletala u depresiju. Amerikanci su bili uvereni da svi narodi na zemaljskoj kugli, ako im date slobodu, demokratiju, ekonomski napredak, neizbežno žele da naprave državu po zapadnom uzoru. Kada su shvatili da nije tako i da nije moguće upravljati svetom sa više od osam milijardi ljudi, izgubili su kompas, postali depresivni i još uvek ne uspevaju da pronađu svoje adekvatno mesto u novom svetu.
Dodatni problem je što su Amerikanci reagovali na dva oprečna načina na novi izazov.
Severoistočna obala i zapadna obala žele da od Amerike naprave, uslovno rečeno, zapadnoevropsku državu u kojoj ćemo se baviti jačanjem našeg blagostanja, ekonomijom i zamišljati da je svet dobar a da je naša prošlost loša zbog čega želimo da je izbrišemo ili prepravimo.
Srednji zapad i duboka unutrašnja Amerika, uključujući i Floridu na istoku i Teksas na jugu, reagovali su dijametralno drugačije. Žele da ispostave Evropi, odnosno svojim klijentima na Starom kontinentu, račun za čuvanje bezbednosti i sigurnosti, uvereni su da saveznici nisu dovoljno zahvalni za ono što su učinili za njih, a da ih se rivali ne plaše dovoljno. Oni se ne stide američke istorije, naprotiv, ponose se njome i spremni su da je brane po svaku cenu.
Nije teško pogoditi da je predstavnica prve Amerike Kamala Haris a druge Donald Tramp.
Petog novembra Amerika odlučuje ko će biti predsednik, ali je za nju mnogo ozbiljniji, teži i sve urgentniji zadatak da odluči šta želi da bude. Tu odluku neće doneti sledeći predsednik SAD, bez obzira da li će to biti Tramp ili Kamala Haris, eto zašto izbori početkom novembra nisu ni istorijski, ni presudni.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se