Dobro došli u LX izdanje Georeporta na sajtu Velike priče. Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan nedavno je lansirao novu neoimperijalnu kovanicu „geografija srca“ umesto „turskog sveta“ najavljujući produbljivanje veza sa nekadašnjim carskim provincijama.
Erdogan je promenio krilaticu „turski svet“ u mnogo privlačniju i efektniju „geografija srca“ priznajući da danas postoje granice između turskog i drugih naroda sa kojima su sve do pre sto godina živeli zajedno, ali da „geografija srca“ ne poznaje te granice i da ona ide dalje povezujući ih ponovo.
U svim svojim važnim, geopolitičkim, govorima Erdogan ne zaboravlja nikada da pomene Balkan, kao deo nekadašnje osmanlijske imperije, to jest „geografije srca“. Sultan našeg doba potvrđuje da je njegov idol Abdulhamid II, najreakcionarniji vladar u Evropi XIX veka zajedno sa ruskim carem Aleksandrom III, inače omiljenom istorijskom ličnošću ruskog predsednika Vladimira Putina. Još jedna istorijska koincidencija koja ne obećava ništa dobro našem regionu.
„Nećemo ih slušati“, skandirao je odlučno Erdogan pred turskim pitomcima u Istanbulu početkom septembra misleći na zapadne partnere koji, po njegovim rečima, žele da kontrolišu, suzbiju ili eliminišu turski uticaj na Balkanu, u Libiji, Somaliji, Kataru, Iraku, Siriji, i generalno u Africi i Aziji. Erdogan je za sve probleme, od rata u Ukrajini i na Bliskom istoku do siromaštva, optužio Evropu, njenu nekadašnju kolonijalnu a sad, navodno, neokolonijalnu politiku, i naravno Ameriku.
Za diplomate i funkcionere članica EU i u samim evropskim institucijama glavni rivali Zapada na Balkanu su Turska i Kina a ne Rusija. Ključne zemlje za Ankaru u našem regionu su, sa strateške tačke gledišta, Srbija i Albanija, države koje je nedavno posetio Erdogan.
Lični odnos predsednika Srbije Aleksandra Vučića i Erdogana doprinosi dobrim odnosima dveju zemalja, ali nije presudan. Srbija je u turskoj viziji deo njene „geografije srca“ ili, ako hoćete, delić pazla „turskog sveta“. Ankara bi insistirala na izgradnji dobrih odnosa sa Beogradom u svakom slučaju, bez obzira na to ko sedi na Andrićevom vencu. Naravno, u relacijama dvojice predsednika za koje važi latinska poslovica „sličan se sličnom raduje“ veliku ulogu igra njihova bliskost po mnogim pitanjima, od načina vođenja države, odnosa prema medijima, ljudskim pravima i slobodama, EU, do međunarodnih relacija.
Vučić bi želeo da vodi politiku kao Erdogan, ali on je predsednik Srbije, koja ne samo što je mala država već je postala i slepo crevo Evrope, što je srpskom predsedniku ostavilo veći manevarski prostor nego što bi inače imao. Erdogan u toj činjenici, a neki bi rekli kratkovidosti EU, vidi šansu za Ankaru.
Srbija za Tursku ima mnogo veći značaj nego za EU. U političkom smislu jer je hibridna demokratija kao ona i samim tim dvojica lidera se bolje razumeju, u strateškom jer omogućava dubinski prodor u Evropu, a taktički jer pokazuje svoju širinu da može da ima bliske odnose i sa hrišćanskim a ne samo sa muslimanskim zemljama.
Poštovani, da biste pročitali 1 besplatan tekst potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
