Najduža predsednička izborna kampanja u istoriji

Francuzi će birati predsednika Pete republike u proleće 2027. godine, ali je izborna kampanja za sledećeg stanovnika Jelisejske palate već počela sa ustoličenjem nove vlade Mišela Barnijea. Novi premijer je najavio da će njegova vlada, sastavljena od 20 žena i 20 muškaraca, biti “republikanska, progresivna i evropska”, ali je više nego izvesno da će ona biti samo prelazna vlada. Pitanje je samo da li će izdržati do predsedničkih izbora 2027. ili će pasti ranije.

Marin Le Pen i Žan-Lik Melanšon koriste svaku priliku da učvrste svoje pozicije nadajući se direktnom duelu u drugom krugu. Eduar Filip plete mrežu na centru koja bi mu omogućila da prođe prvi krug izbora, dok Rafael Gliksman pokušava da pomrsi račune Melanšona koji drži u šaci nejakog Olivijea Furea, lidera socijalista koji očigledno ne zna da se odupre autoritarnim ličnostima.

Le Penova drži u svojim rukama ključeve vlade Barnijea jer bez njenih glasova ne može da bude oborena tek formirana izvršna vlast u Parizu. Podsetimo, u francuskom sistemu vladu nominuje predsednik republike i nije joj potrebno izglasavanje poverenja u parlamentu da bi postala operativna. Međutim, parlamentarci sa apsolutnom većinom mogu da obore vladu glasajući za tzv. cenzuru.

Liderka Nacionalnog fronta neće obarati Barnijeovu vladu ne samo zato što novi parlamentarni izbori ne mogu da budu organizovani pre sledećeg leta, već i zato što je Barnije bio jedan od retkih političara koji se nije zalagao za institucionalnu izolaciju njene partije i što u novoj francuskoj vladi sedi nekoliko ministara i državnih sekretara po ukusu Nacionalnog okupljanja. U takvoj konstelaciji Le Penova će moći da nastavi sa procesom “normalizacije” koji joj je neophodan da bi mogla da pobedi u predsedničkoj trci. Drugi motiv je pokušaj da sprovede izbornu reformu koja bi predviđala proporcionalni umesto aktuelnog dvokružnog većinskog sistema koji penalizuje Nacionalno okupljanje.