Tekst o novim generacijama i (za njih) starim tehnologijama čita autorka teksta, pripadnica Generacije Z
***
„Da li možeš da mi staviš bele pantalone na pranje, trebaju mi za večeras?” – send to Mama.
Nisu prošle tri sekunde (ne preterujem), nazvala me je.
„Mrzi me da kucam, sitna su mi slova i sve izgrešim, lakše mi je da te nazovem, ali mogu naravno”, čuje se sa druge strane slušalice. Prevrnula sam očima, zahvalila joj i prekinula vezu.
Njoj je bilo lakše da me nazove i kaže mi sve ovo nego da mi, najprostije, otkuca „Mogu”. Ili da bude više u njenom maniru, moglo je da bude „OK”. To bi joj oduzelo tri sekunde života i sigurno bar tri minuta manje nego poziv.
A zna da se ježim od zvuka zvonjave telefona, da uopšte ne volim da razgovaram telefonom, da mi je prirodnije da joj otkucam poruku ili snimim glasovnu. Uostalom, da sam htela da razgovaram, pozvala bih je. Ali ja nikada ne želim da razgovaram telefonom, to je „problem”.
Poštovani, da biste pročitali 1 besplatan tekst potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
