Tekst objavljen u Scientific American priredila je Nikolina Ilić
Kada se dvadesetpetogodišnja devojka prijavila na dugogodišnju studiju o gojaznosti 2016. godine, bila je zdrava po skoro svim zdravstvenim paramerima. Kažemo “skoro svim” jer joj je falila samo “sitnica” da bi moglo da se kaže da je njeno zdravstveno stanje idealno. Indeks telesne mase, tj. BMI, nije se uklapao u standarde zdrave osobe.
Pošto je svim učesnicima studije identitet zaštićen, ovu devojku ćemo zvati Meri. Ona ima 98 kilograma i njen BMI – metrika zasnovana na visini i težini osobe – svrstava je u kategoriju gojaznih. Neobično za njen slučaj je to što nije imala nikakve zdravstvene problem povezane sa gojaznošću, poput povišenog krvnog pritiska, visokog holesterola ili lipida, kao ni insulinsku rezistenciju ili dijabetes – sve one bolesti i stanja koja se obično vezuju za gojaznost. Meri je zdrava Amerikanka, s 31 kilogramom viška. Ovaj broj svrstava je u kategoriju ekstremno gojaznih. Zvuči kontradiktorno jer naš um ne može da poveže gojaznu osobu sa nečim što je zdravo. Navikli smo se već na stigmu i stereotipe kada su u pitanju osobe sa prekomernom težinom, međutim, Meri je stvarno zdrava i ona nije izuzetak.
Iako su ljudi s viškom telesne masti u većem riziku od dijabetesa, bolesti srca, moždanog udara ili nekih tipova raka, istraživanja jasno ukazuju da postoji podgrupa koja ima visok BMI ali dobro metaboličko zdravlje. Njihov krvni pritisak, nivo holesterola, insulinska osetljivost, nivo triglicerida, nivoi masnoće u jetri i drugi pokazatelji su dobri.
Istraživači ovaj fenomen nazivaju “metabolički zdrava gojaznost” (MHO).
U zavisnosti od toga kako se definiše, ovoj definiciji podleže 6 do 60 procenata odraslih osoba koje su klasifikovane kao gojazne prema parametrima BMI-a. Oni imaju višak kilograma, ali su zdravi.
Metabolički zdrave gojazne osobe dokazuju da gojaznost ne mora automatski da se izjednači sa nekom vrstom bolesti.
MHO prihvata jedna velika grupa pacijenata i lekara koja tvrdi da osoba može biti zdrava bez obzira na veličinu tela: oni se suprotstavljaju stigmi i stereotipima koje društvo i medicinska zajednica pripisuju osobama s većom telesnom težinom. MHO je povezan i sa sve većom kritikom tačnosti i korisnosti BMI-a kao merila zdravlja.
Mnogi osporavaju MHO jer decenije istraživanja povezuju gojaznost s ozbiljnim bolestima. Povrh toga, dokazano je da gubitak kilograma poboljšava mnoga stanja poput dijabetesa, visokog krvnog pritiska, apneje u snu, artroze i sličnih bolesti.
Gojaznost nikada nije bila samo „kozmetički problem”.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se