Nebojša Bakočević, popularni glumac koji je obeležio filmsku scenu osamdesetih godina prošlog veka, o delima koja su ga oblikovala.
***
Knjige
„Majstora i Margaritu“ Bulgakova pročitao sam bezmalo za jednu noć.
Bilo je još dosta takvih knjiga, koje prosto ne možeš da ispustiš iz ruku. Ali ono što me je potpuno „razbilo“ bio je Dž. D. Selindžer: „Lovac u žitu“. „Podignite visoko krovnu gredu, tesari“, Devet priča, „Franny and Zooey“.
Još uvek jedan od najomiljenijih pisaca, doveo me je u ono euforično stanje svesti, da sam poželeo da ga pozovem telefonom. I znam da deluje smešno, ali sam siguran da će me pasionirani ljubitelji knjiga razumeti.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
I to je bio i prije četrdeset pet godina, kad je snimio "Okupaciju u 26 slika". Pogledaš li pažljivije, koliko god su njegovi filmovi šokantni, navodno provokativni, oni su u osnovi oprezni, konformistički. Svi do jednog idu niz dlaku vlasti
Gubitak je bila njegova izopačena inspiracija, bol pogonsko gorivo jače nego sve supstance koje je zloupotrebljavao. Gubitak prijatelja, gubitak rodnog grada, gubitak životne ljubavi: sve su to postajale himne
To je poludržava u kojoj su ustav i institucije puki dekor, kojom suvereno vladaju strogi, ali pravični pateri familiasi, u rasponu od kneževa, kraljeva, komunističkih satrapa, zaključno sa Vučićem
