Kultura Velike biografije

Kume, tako će i s tobom biti

Uprkos svim karakternim ulogama koje je nonšalantno odigrao, zahvaljujući tome što je mnogo ličio na svoje junake, Bori Todoroviću je ipak najbolje stajalo ono što nije morao da glumi, s obzirom na to da je dovoljno voleo žene, kafanu, piće i život

Bora Todorovič / Ilustracija VP/Profimedia
avg 03 2024, 05:00

Podeli

Kome se ne čini da, čak i posle deset godina, otkako je otišao, Bora Todorović i dalje sedi za nekim šankom sa poznatim mrzovoljnim izrazom na licu i čeka da bude pokupljen, kao da za to ispunjava sve uslove.

Ta šmekerska pojava odličnog đaka stare beogradske mangupske škole, pogled simpatičnog jebivetra, koji nikako ne bi podneo da neko zbog njega cmizdri, boemski humor apsurda sa srazmernom dozom sujete, arsenal lascivnih dosetki i hronični nedostatak drčnosti na uspeh i lovu, predstavljaju ono što je u njegovoj biografiji imalo prođu.

Možda mu je bilo malo krivo što je ponekad izgledao kao da je odrastao u popravnom domu, iako je kroz školu prošao sa jednom sveskom u zadnjem džepu.

Kada je prvi put banuo u pozorište, najviše mu se dopalo ono posle predstave.

Na sceni je bio dekor, stolica i brat Mire Stupice. Jedne od onih žena zbog kojih su se “zaustavljale vojne parade” i koje su nepogrešivo znale kada se i za koga treba udati.

Godinama nije znao šta će s rukama, ali ga je bilo sramota da ih stavi na dupe.

Priče o njegovoj uporednoj karijeri darovitog švalera bile su omiljena tema masnih viceva među njegovim društvom, koje mu nikad nije oprostilo to što je svaku žensku maestralno umeo da im ogadi, kako bi samo on bio s njom.

Srpsko pijanstvo se razlikuje od šikanja drugih naroda. Mene piće drži u jednom blagom tonusu, pa sam šarmantniji i opušteniji, jer sam u suštini veliki depresivac. Naravno, kad se “presisa”, onda počinje da biva neprijatno, ali ne volim kad me neko tada tera kući

Kao da mu ta neizostavna lakrdija nije bila dovoljna, redovno je sablažnjavao gospođu Miru Trailović na svakoj turneji Ateljea 212, dok je potpuno go landarao po vozu, praveći štos da je tako hteo da se slika, ali s čaršafom preko stomaka, da ljudi ne pomisle da je foto-montaža.

Uvek sam bio laka roba

– Ma, ajte molim vas, kakav švaler! Ja sam sve to pozaboravljao. Nemam nekih fizioloških problema, ali je to sad možda malo neukusno, s obzirom na moje godine. A i morao bih da se trudim. Često se setim svog susreta sa Kočom Popovićem na Urološkoj klinici. – Je l’ vi zbog prostate? – pita me on. Odgovorim potvrdno, da ga ne uvredim, jer je to kao švalerska bolest, a u stvari sam imao kamen u bubregu. “E, ja sam bio veliki ljubavnik, ali sad, kad je sve prošlo, čini mi se da je bilo malo.”

Poštovani, da biste pročitali 1 besplatan tekst potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.

Velike price