„Operi ruke”, među prvim je radnjama kojima se deca nakon prohodavanja i osamostaljivanja u vršenju fizioloških potreba uče. Uče se da budu čista. Kako čista? Da tako izgledaju i zadovolje higijensku formu ili da uklone patogene koji se golim okom ne mogu videti? Ah mikrobi i mikrobiolozi, rekli bi neki ironično, ne razumevajući svrhu ili prosto ne hajući za čistoćom. A kada bismo umešali i psihologe u ovu temu, verovatno bi se kao „čisto” ili „nečisto i prljavo” moglo okarakterisati još mnogo toga. I zato su čiste ili prljave ruke metafora za poštenje, rad ili nemoral, dok se pranjem ruku opisuje spektar radnji, od banalnosti i rutine do opsesivno-kompulsivnog simptoma neuroze.
Kad smo kod rutine, možete li zamisliti da je savet „operite ruke”, nekada bio vrlo kontroverzna medicinska preporuka? U 19. veku je to čak smatrano skandaloznim. Pa praktično isto koliko je danas skandalozna činjenica da čak i do 40 posto stanovnika nekih evropskih zemalja ne pere ruke nakon upotrebe toaleta, bar kada je reč o rezultatima pojedinih anketa. A samo jedan gram ljudskog fecesa, na primer, može sadržati 10 miliona virusa i milion bakterija.
Poštovani, da biste pročitali 1 besplatan tekst potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
