Ne bih da budem nepristojna, ali sigurno ste barem jednom bili brutalno iskreni u razgovoru s drugom osobom. Sigurno ste i likovali posle toga, mada je mogao da se pojavi i manji problem krivice.
Ta brutalna iskrenost je sama po sebi – brutalna, pre nego iskrena.
Zbog čega se reči “brutalnost” i “iskrenost” koriste u istoj rečenici, kako se zapitala dr psihologije Džonis Veb, koja piše za Psychology Today? Jer, po definiciji koju je ona navela, brutalno znači “divljački nasilan”, a iskren znači “moralno ispravan”. Kako su to dve veoma različite stvari tako blisko povezane?
U današnjim društvima, brutalno iskren se često prihvata kao kvalitet, kao osobina odvažnih i hrabrih ljudi koji se ne libe da nekome sve kažu u lice. Sad, kad razmislimo o nekome ko je “brutalno iskren”, šta prvo pada na pamet – iskrenost, ili sama brutalnost? Da li je to zaista nečiji kvalitet, piše ova psihološkinja u autorskom tekstu “Okrutna istina o brutalnoj iskrenosti”. Interesantno je da je tekst nastao u okviru teme “gaslajting”, ali doći ćemo i do toga.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate ili probajte besplatno mesec dana.
Već imate nalog? Ulogujte se
