Da me neko pita koji bih to film stavila obavezno na listu svojih omiljenih, možda onih koji će puštati jednom u Kinoteci po mom izboru, tu bi sigurno bio „Meri Popins“. Uvek se rasplačem na deo u kome otac, gospodin Benks, ozbiljni uštogljeni bankar odustane od svog posla i sa decom krene da pušta zmaja. Neizostavno uvek zaplačem u tom delu, to je moja slaba tačka, što zbog toga što je to momenat u kome on odbacuje odraslog sebe i simbolički ponovo prigrljuje detinjstvo, što zbog toga što tada deca zaboravljaju na dadilju koja im je toliko dala. Imala sam dilemu da li da ga gledam ponovo za praznike, ili da odvojim vreme ipak za nešto drugo.
I nisam ga gledala, ali sam na njega pomislila onda kad sam čula da je preminula Glinis Džons, glumica koja je tumačila gospođu Benks, majku i feministkinju. Dok nisam čula tu vest, nisam znala da se ona ubraja u klub stogodišnjaka, svakako mnogo veseliji od onog kluba 27. „Meri Popins“ je tako film sa čak dvoje glumaca koji su ušli u klub dugovečnih. Dik van Dajk, u filmu Bert, trenutno ima devedeset devet, a Glinis Džons je prebacila jedan vek i umrla u stotinu prvoj godini, baš pre neki dan.
Iznenadilo me je koliko je zapravo živih poznatih ljudi koji su prebacili stotku, kao što me je nedavno iznenadila i umrlica komšinice, za koju nisam znala da zapravo ima preko sto. Na tom malom plakatu nizala su se imena unučića, praunučića, pa čak i čukununučića. To je njen legat, kao što su nam oni koji su tu bili dugo ostavili i neke druge darove, celuloidne, muzičke, poetske.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
