Ruski predsednik Vladimir Putin i njegova dvorska svita u Kremlju postali su vatreni zagovornici stava da su zapadni uticaj i napadi koji su dolazili iz Evrope (Poljska, Švedska, Francuska, Nemačka) ostavili teže i gore posledice po ruski narod od dvovekovne vladavine mongolskih kanova nad Rusijom u srednjem veku. Na osnovu te premise proizilazi zaključak da će rat protiv Zapada, čiji je jedan front u Ukrajini, voditi sine die, sve do pobede Rusije. Ako treba i čitavu deceniju.
U Kremlju je postala dogma da je Zapad, čitaj SAD, želeo da dezintegriše Rusku Federaciju deleći je na pet delova koji bi potpali redom pod uticaj zapadnih hegemona jer ne bi mogli da brane svoje interese kao što to čini danas Putin na čelu celovite Rusije.
Reč je o ideji Zbignjeva Bžežinskog, savetnika američkih predsednika Lindona Džonsona i Džimija Kartera, koja je u međuvremenu postala opštepoznata upravo zato što nije inkorporirana kao deo strateških planova Vašingtona. Paradoks je da Putin optužuje SAD za nešto što potajno priželjkuju saveznici Rusije, od Kine do Turske, dok u evropskom krilu NATO-a od velikih članica samo bi Poljska volela da vidi rasparčanu Rusiju, dok se u Berlinu i Parizu mnogo više pribojavaju takvog scenarija nego što ga priželjkuju.
Stečeno iskustvo u prethodne dve decenije sa Putinom upućuje da Finska i pribaltičke republike moraju da budu veoma oprezne. Džo Bajden i generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg upozorili su da se Rusija neće zaustaviti ako izađe kao pobednik iz rata sa Ukrajinom. Nemački ministar odbrane Boris Pistorijus upozorio je da Nemačka što pre mora da osposobi svoje resurse da ponovo budu spremni za direktno suočavanje i učešće u ratu.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
