Izbori 17. decembra biće srpska varijanta često korišćene Mao Cedungove poruke – “neka cveta hiljadu cvetova”. Srpski izborni pejzaž je razuđen kao Egejski arhipelag. Vučić je svoju veštinu fragmentacije političke scene u datim uslovima – kad se ipak relativno iznenađujuće ujedinila najbitnija opozicija pod sloganom “Srbija protiv nasilja” – demonstrirao na zavidnom nivou. Čini se da će i najizbirljiviji imati za koga da glasaju. Ponuda ide u ideološke finese dokazujući da niko nema pravo na monopol nad opozicijom sem što Vučić i Đilas, kako gde, imaju kontrolni paket akcija. Ako je “Srbija protiv nasilja” maksimum inkluzivnosti, onda opoziciona moralna policija treba da izbegava cepidlačenja zbog odliva glasova malih lista, te se treba uzdati u odgovornost birača, ili da neka mala lista postane “hit” i prebaci cenzus. Pa dođe na test istine.
Uprkos iluziji raznovrsnosti, da su izbori, što se tiče lista na glasačkom listiću, švedski sto programa i ideologija, bitno je samo nekoliko epiloga: Kakav će biti odnos dveju lista – “Srbija ne sme da stane” i “Srbija protiv nasilja”, da li će ova druga moći da postigne rezultat koji će je promovisati u alternativu. Bitan je rezultat Socijalističke partije Srbije. Bitna je podela glasova na desnici. Bitan je Beograd i može li opozicija da preuzme u Srbiji od SNS bar neku simbolički validniju opštinu.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate ili probajte besplatno mesec dana.
Već imate nalog? Ulogujte se
