Početak kraja MAGA pokreta?

U specijalnom izdanju Georeporta Željko Pantelić i Veljko Lalić analiziraju rezultate američkih izbora za Kongres, veliki poraz republikanaca i Donalda Trampa, budućnost MAGA pokreta, ali i posledice koje bi političke promene u Americi mogle da imaju po Evropu i ostatak sveta.

Demokrate su pobedile tamo gde se do pre nekoliko meseci gotovo niko nije usuđivao da prognozira njihovu pobedu – u Teksasu, Kanzasu i Ajovi. Posebno je važan Teksas, koji je prvi put od 1988. izabrao demokratskog senatora. Za Lalića, koji je u prethodnom gostovanju najavio mogućnost ovakvog izbornog preokreta, to je događaj koji menja američku političku mapu za naredne decenije.

„Ja mislim da je ovo početak kraja MAGA pokreta“, kaže Lalić, uveren da se Amerika okreće novoj generaciji političara i da je pred njom dug period liberalne i leve dominacije.

Pantelić, međutim, upozorava da je populizam već nekoliko puta proglašavan mrtvim, pa se svaki put vraćao.

„Ne mislim da je poražen. Ne mislim da će nestati, naprotiv, on će samo da promeni formu“, kaže Pantelić.

Njih dvojica razgovaraju o mogućim Trampovim naslednicima, sukobu između Džej Di Vensa, Marka Rubija i Rona Desantisa, ali i o tome šta najavljuje dolazak Stivena Milera na mesto šefa kabineta Bele kuće.

Na drugoj strani, pobede novih demokratskih političara, od Džejmsa Talarika i Abdula El-Sajeda do političkog uspona Zohrana Mamdanija i Aleksandrije Okasio-Kortez, otvaraju pitanje da li Amerika može da se pomeri još više ulevo, pa čak i da prihvati evropski model socijaldemokratije.

„Mislim da Ameriku zaista čekaju velike promene“, kaže Lalić, dok Pantelić podseća na dugu, danas često zaboravljenu tradiciju američke levice, od Judžina Debsa i Frenklina Ruzvelta do Bernija Sandersa.

Veliki deo razgovora posvećen je i veštačkoj inteligenciji, odnosu američkih tehnoloških kompanija i države, kao i novoj fazi nadmetanja SAD i Kine.

Pantelić postavlja pitanje koje će, prema njegovom mišljenju, biti jedno od najvažnijih za budućnost Zapada: „Šta će nama veštačka inteligencija moralna, etički ispravna, ako sutra ona bude daleko slabija od one koju razvijaju Kinezi?“

Sagovornici govore i o ruskim pokušajima da se preko organizovanih mreža botova i dezinformacija utiče na odgovore AI sistema, odnosno da se propaganda ugrađuje u izvore iz kojih veštačka inteligencija crpi informacije.

Posebna tema je i budućnost Evrope, čiji položaj u odnosima velikih sila postaje sve neizvesniji. Lalić i Pantelić razmatraju mogućnost velikog američko-kineskog dogovora na samitu u Šenženu, svojevrsne nove Jalte, u kojoj bi se ponovo odlučivalo o sferama uticaja i u kojoj bi Evropa mogla da plati visoku cenu.

Na kraju razgovora, Lalić i Pantelić osvrću se i na 2027. godinu, u kojoj Evropu očekuju važni izbori i političke promene, od Francuske i Španije, preko Italije i Poljske, pa sve do Srbije gde su promene već započete.