Ove sezone svi oni igraju za Edina

Večeras slažem reči, ali jedna reč nedostaje.

Kasni je oktobar, i ponovo se uključujemo u NBA karavan. Leto je bilo dugo i toplo, i puno intriga kao i uvek. Septembar je doneo pripreme, cirkus za medije i prijateljske utakmice. Nismo videli ništa novo, u stvari, lažem vas. Videli smo jednu spektakularnu asistenciju Nikole Jokića koji je nekom mađijom iza leđa dodao Kemu Džonsonu za trojku u suprotni korner. Znate sigurno o čemu pričam, prošlo je svugde.

Kad god naiđe jesen i lišće zažuti, tako i ja uzmem da pišem nešto o NBA. Svake godine isto, a različito. Ko je šta draftovao, ko je koga doveo, ko brani titulu a ko je napada. Ko će biti bolji na beku, a ko na krilu. Fali li ikome centar, ko „tankuje“, ko prodaje a ko kupuje kad naiđe februar. Imena se pomalo menjaju, ali što bi rekao Đorđe Balašević, „princip je isti, sve su ostalo nijanse“.

Poslednjih šest-sedam godina, početak NBA sezone donosio bi i jedan nov ritual. Zvao bih svog prijatelja Ivana Ognjanovića i izmolio ga da se pridruži Edinu i meni u studiju, a onda bismo sutradan tri sata sedeli u udobnim stolicama negde u centru grada i natenane, onako, fino i mekano izvlačili detalj po detalj o predstojećim zbivanjima.

I sad, oktobra 2026, ja to neću moći da uradim iz očiglednih razloga. Po prvi put posle toliko godina, start najboljeg svetskog košarkaškog takmičenja neću dočekati u tami nekog podruma, uz dva mikrofona i tri kamere uperene u mene. Ovo je, u stvari, prva NBA sezona ostatka mog života.