Hoće li Arapi odlučiti sudbinu Izraela?

Dobro došli u CLVI izdanje Georeporta na kanalima Velikih priča. Ušli smo u turbulentnih 40 dana tokom kojih nas čekaju izbori u Izraelu, Sjedinjenim Američkim Državama i na kraju u Španiji. U prethodnoj epizodi bavili smo se Španijom, u ovoj Izraelom, a sledeće nedelje ćemo imati specijal o Sjedinjenim Američkim Državama sa Veljkom Lalićem. Na kraju ovog Georeporta reći ćemo i par reči o izborima u Srbiji.

U dobrom delu analiza izbori u Izraelu definišu se kao istorijski ili najvažniji u povesti, ali oni to objektivno nisu jer neće proizvesti vidljive promene u spoljnoj politici Izraela ili u rasporedu snaga na Bliskom istoku, dok bi mogli da imaju, u dobru i u zlu, velike posledice na odnose između različitih zajednica u Izraelu. Njihova istorijska važnost može da se pravda samo činjenicom da su prvi posle terorističkog napada Hamasa 7. oktobra 2023. godine.

U trci za 120 mesta u Knesetu u vođstvu su Jašar i Likud. Stranci generala Gadija Ajzenkota daje se između 18 i 20 odsto glasova, dok je Netanjahuovom Likudu predviđeno između 17 i 18,5 odsto. Koalicija Beneta i Lapida „Zajedno“ gravitira oko 10 odsto, a iza nje su Demokrate Jaira Golana, kojima se daje osam odsto. Između šest i sedam odsto glasova imaju pojedine stranke i koalicije iz redova i pozicije i opozicije.

U tom rasponu su arapska „Zajednička lista“, ekstremno desničarska stranka Snaga Izraela (Ben Gvirova), ultraortodoksne stranke i Libermanova laička desnica. Između izbornog praga fiksiranog na 3,25 odsto i pet odsto glasova nalaze se Smotrihova ultranacionalistička stranka Religiozni cionizam, stranka Ra’am i ultraortodoksne sefardske stranke.

Kada se podvuče linija, vladajuća koalicija može da računa na rezultat između 42 i 44 odsto, a opozicione stranke i koalicije na 41 do 43 odsto glasova. Arapske i mešovite arapsko-jevrejske liste daju se na 10 do 12 odsto. U prevodu na poslanička mesta, to znači da bi Netanjahuova koalicija mogla da ima između 51 i 55 mesta, a Ajzenkotova koalicija između 51 i 53, dok bi arapske i arapsko-jevrejske liste mogle da osvoje između 12 i 15 mesta.

Netanjahuov Likud, barem po rezultatima anketa, izgubiće više od deset mesta u Knesetu, imajući u vidu da je u prethodnom sazivu raspolagao sa 32 mesta. To bi potencijalno mogla da bude veoma loša vest ako Likud i stranke ekstremne desnice budu imali dovoljno mandata da formiraju vladu, budući da bi pozicija Netanjahua bila mnogo slabija u odnosu na lidere ultradesničarskih i ultraortodoksnih stranaka i samim tim bi Izrael skrenuo još više udesno.

Inače, većina Izraelaca bi više volela da Ajzenkot bude novi premijer Izraela. Nekadašnji komandant IDF-a uživa blagonaklonost 43 odsto građana Izraela, a Netanjahu 38 odsto.

Dakle, Izrael čekaju dva scenarija u slučaju da Likud i stranke ekstremne desnice izgube većinu u Knesetu. Prvi predviđa koaliciju opozicionih stranaka sa arapskim i arapsko-jevrejskim listama, a drugo moguće rešenje je vlada nacionalnog jedinstva, odnosno velika koalicija, u kojoj bi van vlasti ostale stranke ekstremne desnice, ali i Benjamin Netanjahu. Ključeve tog rešenja drži predsednik Isak Hercog, koji bi mogao da ponudi Netanjahuu i njegovoj supruzi pomilovanje u zamenu za odlazak u političku penziju.