Činioci odgovorni za zdravlje i bolest su složeni, isprepleteni i teško podložni lakom otkrivanju, čak i ako se posmatranje pojednostavi isključivanjem genetičkih uticaja. Kada bi ambiciozan maturant s mnogo truda analizirao obilje podataka, verovatno bi mu nepismenost iskočila kao najvažnija odrednica lošeg zdravlja i prevremene smrti. Isti rezultat dobio bi upoređivanjem bilo populacija čitavih zemalja, recimo Norvežana, Bugara i Togoanaca, bilo pojedinih populacionih grupa u okviru svake od njih.
Pismenost se zaista nalazi u širokoj mreži uzroka odgovornih za dugovečnost, ali malo toga bi se izmenilo i kada bi nepismeni ispitanici naučili svih 30 slova, ukoliko bi im životne okolnosti ostale nepromenjene. Stvar je u tome što je nepismenost povezana sa siromaštvom, teškim radnim uslovima, manjom mogućnošću za odmor i oporavak, lošijom ishranom, otežanom zdravstvenom negom itd., a to su sve činioci neposredniji i bliži posledici – ranijem obolevanju i umiranju.
Izdvojiti zanimanje od ostalih uzroka, odnosno faktora rizika, delikatan je posao. Jedan od važnih elemenata je „efekat zdravog radnika“. U rudnik ili metalurški kombinat ne prima se svako, već se vrši selekcija. Bolesni, karakušljivi, grudobolni i slični ne prođu lekarski pregled, tako da se od rudara očekuje da budu zdraviji i dugovečniji od svojih parnjaka. Ako nisu, a često nisu, to je ozbiljno upozorenje na rizik povezan sa uslovima rada.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
