Na sto i dvadeset sati otkako su braća Galager prošpartali crvenim tepihom ispred Cineworld bioskopa na Lester skveru u Londonu, i na 168 sati otkako su zaparali vodu gliser jahtom duž kanala dolazeći na premijeru na Filmskom festivalu u Veneciji, evo me u Imax Cineplexxu u komšiluku istim povodom.
Naravno ja kao gledalac a oni junaci dokumentarnog filma „Don’t Look Back In Anger“ koji prati pomirenje Lijama i Noela Galagera i povratak na scenu benda Oasis kroz turneju Oasis Live ’25.
Negde na samom početku je isečak iz Pariza, poprišta sada već mitskog pičkaranja braće Galager, kada su se oni toliko posvađali da nisu ni izašli to veče na binu a cela turneja je kenselovana. Poznajem drugaricu koja poznaje pariskog šofera limuzina koji ih je tada razvozio i svedočio njihovoj tuči. Toliko je to bilo vruće i zauvek, pa se zato činilo nemogućim da oni obnove saradnju.
Zato je fantastično u ovom filmu prikazan taj dolazak bludnog sina (Lijam) u studio The Mill u Londonu gde sreće posle toliko godina autoritarnog brata (Noel). Iako će Noel reći da su mu bile naporne te nedelje proba u studiju Mill, možda su za gledaoce filma najuzbudljivije te sekunde susreta braće posle 15 godina.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
