Od samog početka željno iščekivanog dokumentarca o najvećem teniseru svih vremena Novaku Đokoviću (“The Wolf in Winter”) jasno je da je ideja ovog dokumentarnog filma da nam približi i pokaže mentalitet sportiste koji je upravo zbog svoje izvanredne mentalne snage i rezilijentnosti ostvario neopisive uspehe, dosegao nekada čak teško pojmljive visine izuzetnosti, superiornosti, dugovečnosti na vrhu i fantastične prilagodljivosti na okolnosti koje se stalno menjaju.
Đokovićeva identifikacija sa vukom ima smisla na više nivoa. Pored toga što vuk jeste simbolično značajna životinja na ovim prostorima, kao što nam i sam film odmah kaže, vuku se u narodnim umotvorinama pripisuju razne osobine, vuk nije samo šumski predator.
Vuk je na neki način usamljen, ali vuk je takođe dostojanstven i ponosan. Postoji izreka koja kaže da je medved jači od vuka, ali da vuka nikada nećete videti da pleše u cirkusu.
Drugi lajtmotiv filma je pojam inata, koji se intuitivno jasno nadovezuje na simboliku vuka. Inat je reč koja nema direktan prevod na engleski jezik, i super je što i Novak i drugi njemu bliski ljudi koji u filmu govore, svako na svoj način objašnjava kako bi ovaj pojam definisao.
Inat je vrednosno neutralna stvar – sam po sebi nije ni dobar ni loš. A može biti oba. U slučaju Novaka Đokovića jasno je da je on uspeo da mobiliše inat na način da mu bude dodatno gorivo i snaga da se izbori sa ponekad izuzetno teškim i velikim preprekama. Da nema inata moguće je da bi imao malo manje uspeha.
Kažem “malo” zato što ponekad zaboravimo da je, iako svi veličamo njegovu mentalnu snagu, Novak Đoković prosto vanserijski nadaren teniser čije su znanje i veština same igre tenisa dovoljni za velike uspehe. Mentalna snaga je ta koja ga je dovela neku stepenicu više, na sam vrh planine, na mesto na kome nema nikog drugog osim njega.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
