„Godinama sam bio naivni tupan kog je svako mogao da prevesla. Kupovao sam stvari koje mi ne trebaju jer je prodavac bio uverljiv, pristajao na uslove koji nisu bili u mom najboljem interesu i govorio ’da’ onda kada sam zapravo želeo da kažem ’ne’.“
Otprilike u ovom duhu Robert Cialdini počinje priču o tome kako je nastala njegova čuvena Psihologija uticaja. Moram priznati da sam se sa tom idejom odmah povezala. Jer koliko puta smo tek naknadno shvatili da smo na nešto pristali ne zato što smo to zaista želeli, već zato što je neko veoma vešto pritisnuo pravo psihološko dugme?
Upravo je ta fascinacija sopstvenom podložnošću uticaju navela Cialdinija da godinama istražuje zbog čega ljudima kažemo „da“. Otkrio je nekoliko univerzalnih principa koji svakodnevno oblikuju naše odluke – reciprocitet, doslednost, društveni dokaz, autoritet, dopadanje, oskudicu i jedinstvo.
Sami po sebi, ovi principi nisu ni dobri ni loši. Oni su prirodni načini koji nam pomažu da se snalazimo u svetu i gradimo odnose sa drugima. Ali svaki od njih ima i svoju mračnu stranu. U trenutku kada neko prestane da ih koristi da bi nas ubedio, a počne da ih koristi tako da nam oteža da slobodno kažemo „ne“, uticaj polako prelazi u manipulaciju.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
