„Sa nekim datumima jula“, jedan je od prvih stihova koji mi pada na pamet kada pomislim na Arsena Dedića. Zapravo, cela ta slika, gotovo pa ivanvlalićevska, „na stolu novine još leže sa nekim datumima jula“ potpuno se smešta u istu fioku sa njegovim „nikad samlji nego krajem jula“.
Arsenov se lirski subjekat u toj pesmi, čini se, formira baš tu negde, kod tog prvog stiha čuvenog neosimboliste: jednako je sam, jednako je usamljen i jednako ne zna šta s time da radi.
Jedino što je Arsen Dedić sam na moru. Onako kako je sam jedino bio nekada onaj lirski subjekat o kome je pevao Oliver Dragojević. Tako je, tek ponekad sam, onaj iz stihova koje piše Zlatan Stipišić Gibonni. Ali tako, arsenovski, otuđeno, nadmeno, prkosno i glasno više nije niko.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
