Rundek se priseća odnosa Haustora sa Beogradom, od prvog nastupa pred beogradskom publikom, kada su bili predgrupa Prljavom kazalištu, do velikih koncerata 2000. godine.
Govori o Džoniju Štuliću i počecima zagrebačkog novog talasa (i raznim događajima iz tog perioda), poslednjem susretu sa Milanom Mladenovićem u Parizu, Koji, Kugla glumištu, Zlatku Buriću, ali i o tome zašto ga ponovno okupljanje Haustora nikada nije previše privlačilo.
Govoreći o odlasku u Pariz i životu posle Haustora, Rundek kaže da mu početak od nule nije teško pao.
„Bilo mi je 35 godina. To je još uvijek čovjek dovoljno mlad da počne ispočetka.“
Rundek se u podkastu vraća i vremenu kada je rokenrol bio i generacijski znak raspoznavanja. Govoreći o tome zašto je folk danas toliko popularan među mladima, kaže da ga je u početku posmatrao kao novu vrstu generacijskog bunta.
„Ja sam prvo mislio da je to neka vrsta panka, znaš… Ako su roditelji odrasli na punk i na rock’n’rollu, kako ćeš sad ono, kako ćeš sablazniti drukčije nego da odeš prema narodnjake?“
Govori i o današnjoj Srbiji, studentskim blokadama, ekologiji, veštačkoj inteligenciji i pitanju kako uopšte želimo da živimo u svetu koji se brzo menja.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
