Tekst „Fišer, Spaski, Zita, Jezda i kofer sa 5 miliona dolara u kešu“ na portalu Velike priče vratio me je u 33 godine staru dogodovštinu s Jezdimirom Vasiljevićem, zvanim gazda Jezda, vlasnikom štedionice Jugoskandik, u kojoj sam učestvovao kao novinar „Borbe“. (Zahvalnost autoru teksta Marku Preleviću za podsećanje.)
Beše osunčana nedelja, 8. mart 1993. godine. U 10 sati zvoni telefon. „Traži te Manjo“, kaže gospođa Brkić. Svašta čoveku proleti kroz glavu kad ga taj dan u to vreme zove glavni i odgovorni urednik. „Pakuj se, ponesi pasoš i u dva sata da si u Maršala Tolbuhina, iznad Slavije. Ideš s Jezdom u Budimpeštu, tamo će da drži konferenciju za štampu, izgleda da najavljuje novi meč Fišera i Spaskog.“ Pitam: „A što ne drži konferenciju u Beogradu“, čujem Manju kad kaže: „Ćuti bre i pakuj se. Saznaćemo.“ Na kraju krajeva, ponuda i nije izgledala tako loše – dva relaksirana turistička dana u Budimpešti, može u povratku u „Kori“ da se nabavi i nešto potrepština za kuću koje nedostaju od kad su Jugoslaviji uvedene sankcije.
„Što ja“, prvo mi je palo na pamet, ali nisam bio toliko radoznao da glasno pitam. Posle sam se setio da je na Manjinu odluku da mene pošalje u Budimpeštu verovatno uticalo to što sam nekoliko meseci ranije bio u iznajmljenom izanđalom helikopteru JNA, punom novinara koje je Jezdimir Vasiljević vozio na Sveti Stefan da najavi istorijski meč Fišera i Spaskog.
Od tog putovanja upamtio sam samo dva dana poremećenog čula sluha jer nam u helikopteru nisu dali slušalice da zaštitimo uši od nesnosne buke izdrndanih motora.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
