Pre više od trideset godina francuska spisateljica Yasmina Reza napisala je pozorišni komad „Art“. U tom komadu jedan od tri glavna junaka, koja pripadaju višoj srednjoj klasi (ili tu negde), kupuje sliku koja je oslikana potpuno belo i na sebi ima samo tri nešto manje bele (malkice sivlje) crte. Posedovanje ovog umetničkog dela i pravdanje njegove kupovine potom postaje predmet sve žustrijih rasprava njega i njegovih prijatelja, dok sama slika ponosno stoji u začelju sobe, svima nama na „izvol’te“ za naše sopstveno mišljenje.
Predstava je premijerno u Srbiji izvedena 1997, u Ateljeu, a mislim da je obnovljena pre par godina, idite pogledajte. Ceo svet je pozornica…
U ono vreme bio sam relativno mlad da razumem u kojoj meri je Rezina komedija jedno dvostruko podilaženje i intelektualnim elitama, koje u njoj vide finu priliku da se narugaju običnom plebsu zato što kuburi sa estetskim kriterijumima, ali i „običnom narodu“ koji sit može da se nasmeje pokondirenim tikvama zato što ne koriste zdrav razum. Bila je to jedna „win-win“ situacija za sve.
Rekao bih da je sa španskim filmom „Sentimental“ (kasnije prevedenim kao „The People Upstairs“, iz 2020) i njegovim, ovih dana izvikanim, američkim rimejkom, „The Invite“, ista priča. Jedan srednjeklasni par suočen je sam sa sobom zahvaljujući katalizatorskom dejstvu svojih progresivnih komšija koji žive sprat iznad.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
