Deset godina je prošlo, a „Fleabag“ i dalje boli

Sećate se prve sezone serije „Sex and the City“? Ono kada još nisu bili najsigurniji šta je definitivni koncept i na koji će način popularna knjiga u kojoj su sabrane kolumne Kendas Bušnel biti pretočena u jednu od najpopularnijih serija u istoriji HBO produkcije? Možda i najpopularnije, ako se dozvoli malo subjektivnosti već na samom početku. I tako su najveće priče uvek najsubjektivnije.

Uglavnom, sećate se prvog susreta sa likovima?

Sećate se kako smo ih upoznavali? Tako što su nam se obraćali direktno. I tako što smo, u tim scenama, kada nam se obraćaju, imali ispisana imena i zanimanja likova. I bračni status, okej (zato što je pitanje veza i odnosa osnovna tema serije). Sećate se neudate žene, Samante Džouns, koja se bavi odnosima sa javnošću i koja vam izgovara neku veliku istinu o muško-ženskim odnosima? Ne baš najprijatniju na svetu, ali istinu svakako. Ili barem ono što smo mi tada mislili da je istina.

Međutim, brzo se od tog koncepta odustalo, nakon svega nekoliko epizoda. Da li je to kreatorima služilo samo da nas upoznaju sa likovima? Da li su zaboravili na taj postupak kasnije? Ako je verovati onome što kaže internet, ili barem prva dva linka kada se ovi pojmovi ukucaju u pretraživač (pravi pretraživač, ne kao pitanje veštačkoj inteligenciji), Sara Džesika Parker je, između ostalih, u nekom trenutku rekla da joj ti trenuci „remete“ radnju i izgledaju „neprirodno“.

I to je, za tu seriju, zaista bilo tačno. Nekako se činilo nametnuto. Preterano. Pogrešno.

Voleli smo taj postupak u seriji „The Office“. Imao je smisla. Voleli smo ga i u „House of Cards“, naročito onim prvim sezonama koje smo generalno voleli u periodu kada o Kevinu Spejsiju nismo znali sve što znamo danas. Ima nečeg u tome kada vam se lik obrati, vama direktno, a u pitanju je televizijski format. Drugačije je, čini se, u pozorištu. Drugačije je, gotovo izvesno i na filmu, naročito, kada je film bio nešto što smo vezivali za bioskope, odnosno, to neko kolektivno gledanje sadržaja (tada ga nismo zvali sadržaj, ali nije u tome stvar).