Hrvatska mirođija evropskog puta Srbije, Crne Gore i BiH

Dobro došli u CXLII izdanje Georeporta na kanalima Velikih priča.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ima odlične personalne odnose sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom. Sa izuzetkom bivše ministarke spoljnih poslova Analene Berbok odnosi sa svim nemačkim administracijama su bili dobri. Relacije sa Italijom i Španijom su tradicionalno prijateljske a i sa poljskim premijerom Donaldom Tuskom su korektne.

Postavlja se pitanje, ako Vučić ima prisne ili korektne odnose sa svim ključnim liderima EU i NATO-a, zašto preko režimskih medija vodi kampanju protiv Zapada i zašto širi antizapadno raspoloženje i priče o „obojenoj revoluciji“ u režiji Zapada?

Drugo intrigantno pitanje, ako je Vučić u tako dobrim odnosima sa svima najvažnijim šefovima država i vlada u EU, zašto je Srbija blokirana već pet godina u procesu evropskih integracija? Treće pitanje se odnosi na građane Srbije, zašto na sledećim izborima neće imati nikakvu ulogu na konačni rezultat činjenica da je vlast poslednje poglavlje u pregovorima sa EU otvorila u decembru 2021. godine? U odgovorima na ta pitanja leže razlozi srpske šizofrene političke „geografije“ na prostoru Evropske unije.

Evropska komisija i većina država članica EU žele da pomognu Srbiji i njenim građanima a ne režimu Aleksandra Vučića. U Briselu, kao i u najvažnijim prestonicama EU, odavno su prozreli igru vlasti u Beogradu, ali pokušavaju da izvuku maksimum iz date situacije i da zadrže Srbiju koliko-toliko na evropskom koloseku, odnosno da spreče da Beograd završi na istom peronu kao Ankara kada su u pitanju evropske integracije.

U Srbiji se u opozicionim krugovima eventualno otvaranje klastera 3 tumači kao pomaganje zvaničnom Beogradu pred izbore, poklon EU za širenje Vučićeve propagande i podrivanje opozicije. U Evropskoj komisiji, ali i u Berlinu, Parizu i Rimu, smatraju da će vlasti u Beogradu još više zloupotrebiti neotvaranje klastera 3 u izbornoj kampanji podilazeći većinskom biračkom telu koje je antievropski i antizapadno raspoloženo, što su pokazale i poslednje ankete.

HRVATSKI TREĆI ENTITET U BiH

Povratak Donalda Trampa u Belu kuću je u potpunosti okrenuo naglavačke američku politiku na Zapadnom Balkanu. To se posebno odnosi na Bosnu i Hercegovinu budući da se vuku potezi i šalju poruke, u najmanju ruku, kontradiktorne. Na jednoj strani nekadašnjom centralnom jugoslovenskom republikom bave se samo činovnici i diplomate nižeg ranga u Stejt departmentu, što se najbolje vidi kroz rigidnost pozicije u izboru novog visokog predstavnika, ali i kroz imenovanje privremenog visokog predstavnika Luisa Krišoka. Na drugoj, ljudi iz Trampovog bliskog okruženja sa velikim ekonomskim interesima u BiH usredsređeni su na ostvarivanje profita i očekuju od američke ambasade u Sarajevu da joj to bude prioritet.

Prema rečima diplomatskog izvora „Nedeljnika“, veterani američke diplomatije, posebno oni koji su imali važnu ulogu u kreiranju preduslova za održavanje pregovora u Dejtonu i u pisanju Dejtonskog sporazuma, prilično su aktivni u poslednje vreme u objašnjavanju evropskim partnerima zašto ne bi trebalo dozvoliti da se zavrti ideja o kreiranju trećeg, hrvatskog, entiteta u BiH.

ZAŠTO ZAGREB PRAVI ANALOGIJU IZMEĐU PODGORICE I BEOGRADA

Prioritet vlade u Podgorici u rešavanju bilateralnog spora sa Zagrebom za deblokadu poglavlja 31 u pregovorima sa EU trebalo bi da bude demontiranje analogije koju u Hrvatskoj prave između Crne Gore i Srbije. Dobar deo poteza koje povlači hrvatska strana prema crnogorskoj uslovljen je ili pod uticajem stava Zagreba prema Beogradu.

Prema rečima naših kontakata u EU, zatezanje Hrvatske oko pitanja granične linije sa Crnom Gorom je propedeutičko jer u Zagrebu žele da kreiraju poziciju doslednosti i koherentnosti kada pitanje granica sa Srbijom dođe na sto. Računa se da će ipak u jednom momentu doći do promene vlasti u Beogradu i posledično politike prema EU integracijama. U tom kontekstu bi bilo apsolutno kontraproduktivno za Podgoricu da se potegne pitanje teritorijalnog kopnenog razgraničenja sa Hrvatskom, odnosno da budemo konkretni: pitanje Prevlake.

Ako bi se ono stavilo na sto, otvorila bi se Pandorina kutija i čitav proces bi se nasukao jer je upravo to jedan od argumenata na kojem Hrvati prave analogiju između Crne Gore i Srbije i samim tim ne bi mogli da budu konstruktivni, a kamoli popustljivi prema Podgorici, rekao nam je naš kontakt u institucijama EU.