Blockchain tehnologija nastala je iz nepoverenja. Posle finansijske krize 2008. godine, kada je finansijski inženjering sa Wall Streeta milione ljudi gurnuo u siromaštvo, pojavila se tehnologija koja nam je obećala suprotno – sistem bez banaka, bez posrednika i bez centralnih autoriteta. Bitcoin je bio prvi veliki eksperiment te pobune.
Osamnaest godina kasnije, banke su i dalje tu, a veći deo trgovine tokenima više liči na „fugazi“ – iluziju iz „The Wolf of Wall Street“ – nego na ozbiljan finansijski sistem. Neki tokeni služe kao digitalni novac, dok su drugi samo predmet masovne spekulacije. Novi nastaju preko noći, a njihova vrednost često zavisi od internet hajpa i vere da će ih neko sutra platiti skuplje.
Međutim, počinje prava revolucija sa idejom tokenizacije realne imovine. Isti taj Wall Street koji je trebalo da bude obesmišljen sada želi da iskoristi blockchain da tokenizuje gotovo sve čime se može trgovati, od nekretnina i umetnosti, do državnih obveznica i privatnog kredita. To otvara ogromne mogućnosti za likvidnost i pristup kapitalu, ali i opasno pitanje širenja rizika kroz finansijski sistem.
Recimo da investitor izgradi stambeni kompleks vredan deset miliona evra. Umesto da prodaje stanove jedan po jedan fondovima ili fizičkim licima kroz kompleksne ugovore, investitor može da izda deset miliona digitalnih tokena. Ti tada imaš opciju da kupiš tokene u vrednosti od 3.000 evra i proporcionalno tome da dobijaš deo prihoda od rente stanova u toj zgradi.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
