Ne znam šta to govori o meni, ali u svojim dvadesetim godinama bila sam veoma zainteresovana za psihopatiju. Dok su ljudi oko mene čitali ljubavne romane ili gledali serije o odnosima, ja sam sate provodila čitajući o poremećajima ličnosti, forenzičkoj psihologiji i ljudima koji kao da funkcionišu po potpuno drugačijim pravilima od ostatka sveta. Ta fascinacija me je pomalo zbunjivala. Pitala sam se šta nije u redu sa mnom kada me toliko privlači tema ljudi kojima nedostaju empatija, griža savesti i sposobnost da vole.
Odgovor sam pronašla u knjizi Bez savesti Roberta Harea, jednog od najpoznatijih istraživača psihopatije. Zanimljivo je da je i sam Hare postavljao sebi isto pitanje – zašto ga toliko intrigiraju ljudi koji nemaju savest? Njegov odgovor mi je odmah zazvučao poznato.
Kada ste veoma socijalizovani, kada poštujete pravila, vodite računa o drugima i ponekad čak previše razmišljate o tome da li ste nekoga povredili ili uradili nešto pogrešno, postoji nešto istovremeno zastrašujuće i privlačno u ideji da postoje ljudi koji žive po potpuno drugačijim principima.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
