Odnos Beograda i takozvane „unutrašnjosti“ oduvek je bio kompleksan i kontradiktoran. S jedne strane, prezir izvesnih Beograđana i „Beograđana“ prema „dođošima“ postoji kao višedecenijska konstanta, s druge, prestonici je oduvek trebala sveža krv kako bi ova mogla da traje i gradi svoju budućnost. Recimo, najveći hroničari Beograda bili su ljudi „sa strane“.
Prvi koji pada na pamet je svakako moj zemljak i Nišlija iz naselja Crni Put – čuveni Duško Radović koji je godinama budio Beograđane aforizmima u svojoj čuvenoj emisiji „Beograde, dobro jutro“ emitovanoj na talasima Studija B, a sa vrha „Beograđanke“.
Vredi pomenuti i Momu Kapora, Sarajliju koji je ostavio silne zapise o prestonici u kojoj je živeo i koju je voleo, a naš nobelovac Ivo Andrić takođe je dosta pisao o Beogradu toliko, da su kasnije mnogi antologičari i urednici priređivali tematske zbirke sa jednostavnim naslovom – „Beogradske priče“.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
