Tamo juna 2018. bugarski predsednik Rumen Radev došao je u zvaničnu posetu Beogradu i rekao da je 2025. kao datum ulaska Srbije u Evropsku uniju ambiciozan ali dostižan cilj, dodavši da to zahteva reforme u ključnim oblastima. Ej, 2025!
Radev je tada naglasio da su odnosi Bugarske i Srbije na takvom nivou da pozitivni procesi dominiraju i da postoji odlučnost da se radi zajedno. Njegov domaćin, predsednik Srbije Aleksandar Vučić, zahvalio mu je što Bugarska uvek ume da sasluša Srbiju povodom Kosova, a dosta hvalospeva je tada izrečeno o bugarsko-srpskoj ekonomskoj, posebno infrastrukturnoj saradnji.
Ali novembra 2025. već je bilo očigledno da nema ništa od „ambicioznog ali dostižnog“ članstva Srbije u EU, kako je to juna 2018. procenio Radev. Da li je bugarski predsednik stvarno verovao u tako nešto, da li je bio samo napadno kurtoazan ili je možda bio i donekle ciničan, e to možda zna jedino Vučić ako se dobro seća intonacije, mimike, i govora tela njegovog gosta kad nas je „ohrabrio“.
Inače, decembra 2016. Vučić je (tada kao premijer) u intervjuu švajcarskom listu „Blik“ izjavio: „Do sada nikada nisam hteo da odredim datum. Danas ću prvi put javno reći: nadam se da ćemo 2022. postati članica EU. Siguran sam da ćemo pre 2025. postati članica EU.“ Zašto nismo nije samo posledica Vučićeve politike, već i strukturalnih razloga.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
