Možda ima nade za Holivud

Pročitao sam samo naslov recenzije filma „The Drama“, na „Hollywood Reporteru“, i sad kada sam odgledao film, on mi je mnogo jasniji.

Taj naslov je glasio otprilike ovako: „Zendaya i Robert Pattinson su se doterali za izlazak, ali nemaju kuda da idu“.

Ovaj film je prokleta noćna mora za liberalnu holivudsku štampu izbezumljenu time što više ne zna kako sme da se bavi stvarima. Otuda je nekakvo „objektivno“ opserviranje formalnih mana postalo najsigurniji put.

U slučaju loših ostvarenja „manjinskih“ autora skoro uvek će taj podnaslov glasiti „taj i taj dali su sve od sebe da razbiju kliše“, a u slučaju problematičnih ostvarenja „većinskih“ autora, kao što je importovani, beli, strejt, Norvežanin, Kristoffer Borgli, izneće se zamerka nečemu što možda jeste objektivno problematično, i tako skrenuti pažnja sa aspekta filma čija je preočigledna vrelina daleko nezgodnija za valorizaciju.

U konkretnom slučaju, bilo šta rečeno sem – Kristoffer Borgli se usudio da nam lupi zasluženu šamarčinu, od sekundarne je važnosti. Jedan Norvežanin je došao, skoro pravo niotkuda, i dao crnohumornu, satiričnu analizu američkog javnog prostora, markirajući njegove paralizujuće mane i odričući mu vrline koje on neumorno pokušava da nam izsignalizira svakog hebenog trenutka.