Da li ste čuli za britanskog Mamdanija?

Tekst je originalno objavljen u Mond diplomatika na srpskom jeziku. Aprilsko izdanje pogledajte OVDE.

Piše Oven Džons

***

Bilo je to kao predskazanje. Nakon izbora na čelo Laburističke partije 2015. godine, Džeremi Korbin sastavlja kabinet u senci u kojem sede predstavnici svih struja unutar stranke. Već tada jedan od njegovih članova poverava televiziji Channel 4 da će uskoro morati „da se levica [u partiji] skloni u ormar, pa čak i da se jednom zauvek isključi…“. Naslednik Korbina preuzeo je na sebe da sprovede čistku počev od 2020. godine. Ali danas je bivši advokat Kir Starmer najnepopularniji premijer u istoriji. Od jula 2024, tokom mandata čoveka koji je voleo da se predstavlja kao moralan i razuman, kao „odrasla osoba u prostoriji“, veliki skandali smenjuju se sa politikom odustajanja od inicijalnih obećanja. A levica ponovo izlazi iz ormara. „Ekopopulistički“ Zeleni Zeka Polanskog beleže uspon bez presedana.

Tokom unutarstranačke kampanje početkom 2020, kako bi osvojio Laburističku partiju koja je i posle poraza u decembru 2019. ostala većinski socijalistička, „ser Kir“ nije se zadovoljio time da obeća „korbinizam bez Korbina“. Govorio je o svojoj buntovnoj mladosti, o saradnji sa marksističkim časopisom Socialist Alternatives, kao i o tome kako je branio ekološke aktiviste gonjene pred sudovima. Mnogo je manje govorio o svom iskustvu u tužilaštvu. Kao državni tužilac od 2008. do 2013, blokirao je sudske postupke pokrenute posle teških policijskih nasilja, predlagao oštrije kazne za one koji bi zloupotrebili socijalnu pomoć (do deset godina zatvora) i olakšao progon Džulijana Asanža od strane američkih vlasti.

Operacija sabotiranja

Te zasluge donele su mu plemićku titulu 2014. godine, a zatim i sigurnu poslaničku kandidaturu u jednoj londonskoj izbornoj jedinici. Izabran u Vestminsteru u maju 2015, pokazao se kao vešt političar, naročito kada se partija ponovo pomerila ulevo. U septembru 2016. prihvata Korbinovu ponudu da postane ministar za Bregzit u kabinetu u senci, oslanjajući se na svoje pravničko iskustvo. Ali ubrzo mu ta funkcija služi da zadobije naklonost članova Laburističke partije koji su masovno glasali za ostanak u Evropskoj uniji.

U septembru 2018, suprotno zvaničnoj liniji koja je prihvatala izlazak iz Evropske unije kako bi se lakše sprovodile progresivne politike (na primer, da se više ne poštuje evropska zabrana državne pomoći preduzećima), Starmer će čak sa govornice partijskog kongresa braniti ideju novog referenduma. Taj istup donosi mu ovacije u sali i pohvale u medijima, ali istovremeno postavlja zamku partijskom rukovodstvu: većina birača Laburističke partije bila je protiv izlaska iz Unije, ali u ključnim izbornim jedinicama odlučujući birači glasali su za Bregzit. Na izborima u decembru 2019. oni kažnjavaju Laburističku partiju zbog tog zaokreta.

U godinama koje su prethodile tom porazu, desnica u partiji radila je iza kulisa kako bi ponovo preuzela kontrolu. Posebno na inicijativu Morgana Meksvinija, budućeg šefa kabineta premijera Starmera. Taj iskusni političar vodio je 2015. kampanju najblerovskije kandidatkinje za liderku partije, Elizabet Kendal. Njenih 4,5% glasova uverilo je Meksvinija da takva linija nikada neće dobiti podršku članstva. Trebalo ih je prevariti.