Zaista bi previše to bilo reći – koliko god dobro zvučalo – a autorima novinskih tekstova (dakle, ne nužno novinarima) nije uvek lako da izbegnu usud činjenica da ako im neka rečenica ne odgovara, tim gore po njih, po činjenice; zaista bi, dakle, previše bilo reći – iako bi baš dobro zvučalo na početku ovog teksta – da je Svetislav Kari Pešić 1993. doneo Nemcima titulu prvaka Evrope, a trideset godina kasnije i titulu prvaka sveta. Finale u kom je Nemačka savladala Srbiju 83:77, ne spada u kategoriju “trenerski” izgubljenih, iako bi generali posle bitke imali kojekakvih zamerki da isporuče. Da je ušla ona Gudurićeva trojka, vrlo moguće da bi se drugačija pesma pevala (ovo nije metafora, zaista bi se druga himna pevala na dodeli zlatnih medalja), pa ni generala posle bitke ne bi bilo.
Ali, ta jedna lopta…
Nemci su u završnici ovog prvenstva bili kao Milorad Čavić protiv Felpsa koji je uspeo da zadrži prednost u poslednjim milimetrima. Kao što bi u polufinalu protiv SAD verovatno izgubili i popustili pod naletom Amera da je utakmica potrajala još pet sekundi, tako su mogli da pokleknu i protiv Srbije da je ušla ta jedna Gudurićeva lopta.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
