Šta je ostalo od Engleske

Avantura u koju su Engleze, Škote, Velšane i Irce sa Alstera gurnuli Boris Džonson, Najdžel Faraž i Džeremi Korbin, uz velikodušnu podršku Kremlja ali i Donalda Trampa, počinje da ispostavlja svoje paprene račune.

Pokojni Jevgenij Prigožin nije samo vlasnik Vagnera već je i osnivač najveće planetarne fabrike trolova “Internet Reasearch Agency” koja već godinama širi lažne vesti, unosi konfuziju, propagira teorije zavera i denigrira EU, SAD i NATO. Referendum za Bregzit bio je prvi veliki uspeh ruskih trolova i botova koji je drastično povećao apetit i ambicije Moskve.

Bez Džeremija Korbina na čelu Laburističke stranke, logističke podrške Moskve na društvenim mrežema i medijima pod kontrolom Ruperta Mardoka, dvojac Najdžel Faraž i Boris Džonson verovatno ne bi uspeo da realizuju Bregzit. To su činjenice kojih se “bregziteri”, ali i Britanci generalno, stide, štaviše veoma burno reaguju pokušavajući da negiraju realnost.

Emblematičan primer dvoličnosti Korbina je njegov prijatelj Džordž Galovej. Bivši laburista je podržao iz petnih žila dolazak Korbina na čelo partije, ali i kampanju Faraža za Bregzit. Slučajno ili ne Galovej, je sve do 2022. godine radio za ruska propagandna glasila, odnosno do zabrane emitovanja u Velikoj Britaniji zbog ruske invazije na Ukrajinu. Nedavno je izjavio da ima više poveranja u Putina nego u Kira Starmera.

Koliko je Bregzit koštao Britance

EU i njene članice su platile cenu Bregzita, ali daleko manju u odnosu na Veliku Britaniju. Građani EU, osim onih koji žive ili imaju poslove na Ostrvu, nisu ni osetili odlazak UK, dok su Britanci i te kako iskusili posledice Bregzita na nekoliko frontova. Izračunato je da britanska ekonomija plaća oko 200 milijardi funti godišnje svoj izlazak iz EU ili oko 8 odsto BDP-a. Istovremeno zbog Bregzia, Velika Britanija na dugi rok gubi trećinu direktnih investicija. Ako prevedemo na trošak za svako pojedinačnog građanina Velike Britanije dolazimo do cifre između dve i četiri hiljada funti godišnje.

Na evropskoj strani možemo da konstatujemo da je Bregzit u dobroj meri svaren dok je na Ostrvu sasvim druga priča i nalazi se još uvek u grlu mnogima, o čemu svedoči činjenica da su Britanci promenili više premijera u poslednjih sedam godina nego u prethodnih 50.

Pre deset godina kada su Englezi izvodili Veliku Britaniju iz EU, njihova zemlja je bila četvrta ekonomija na svetu, danas je pala na šesto mesto sa tendencijom daljeg pada.Inflacija je prvi put posle posle pola veke dostigla nivoe koje je imala pre ulaska Velike Britanije u EU tokom sedamdesetih godina prošlog veka.

Deset godina kasnije, manje od trećine Britanaca smatra da je Bregzit bio dobra odluka. Brojevi su poražavajući za bregziterse: privredni rast je pao barem za pet odsto zbog izlaska iz EU, investicije su pale za 15 odsto, samo je London izgubio 30 milijardi i 230 hiljada radnih mesta, zdravstvo je gore nego što je bilo, broj ilegalnih migranata se povećao. Drugim rečima, Bregzit je doneo sve suprutno od onoga što su Faraž i Džonson obećavali pre deset godina.

Zato ne čudi što proevropske partije, laburisti, liberal-demokrati i zeleni, po svim istraživanjima javnog mnjenja imaju više od 50 odsto glasova zajedno. 56 odsto Britanaca je za povrtak u EU. Njima treba dodati još deset odsto koji bi se vratili u Jedinstveno tržište ili carinsku uniju.

Problem za buduću generaciju Engleza, kada zakucaju na vrata EU, biće imperativ odricanja od mnogo više “suverenosti” nego kada su prvi put ulazila u Uniju pre 53 godine.

Ironija sudbine je da će morati da prihvate sve što su uspešno izbegavali tokom prvog boravka u EU: od Šengenskog sporazuma do evra i neće imati nijedan tzv. “opt-aut” rezervisan za članice starosedeoce. I Englezi moraju da plaćaju na ćupriji ono što nisu na mostu.