Kada ste poslednji put bili zaljubljeni, onako, platonski ili neuzvraćeno? Da se osećate uzbuđeno kada simpatija uđe u prostoriju, zaigra stomak, sve postane lepršavo? Mislite li da to prolazi s godinama, da se postaje nesposoban za takav osećaj? Hm… pa ne.
Fejt Hil, pomoćnica urednika u “Atlantiku“, inače zadužena za teme o ljubavi, kaže da su se njeni prijatelji i ona pre nekoliko godina plašili da takvo vreme dođe, da se srca smežuraju i otvrdnu kao koštice breskve. Nema simpatija ni prema prijatelju prijatelja, ni prema barmenu u omiljenom kafiću, ili drugaru iz razreda/s klase. Takve simpatije se retko saopštavaju onima na koje se odnose, ali kako kaže Fejt, kada bi se javile, za njeno društvo predstavljale su tračak nade da nije sve prošlo. Tračak nade, iskričavi trenuci. Ti svetlucavi momenti pomagali su im da prođu kroz beskrajnu tundru perioda samaštva. I nije reč o tome da li je uzvraćeno. Reč je o osećaju, slatkom naletu punom nade.
Zaljubljivanje ponekad izaziva sumnju. Zaljubljeni ponekad izgledaju kao adolescenti; a jednostranost u emocijama deluje pomalo tužno, ponekad čak i jezivo. Ako se simpatija pojavi u monogamnoj vezi, može da predstavlja pretnju ili kao krizu za drugog partnera.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se