Vlažno parisko veče, 25. novembar 1981. godine. Dan sam proveo uglavnom u vežbanju Kaprisa br. 5, Nikole Paganinija. Da bi se uopšte počelo sa vežbanjem tako zahtevne kompozicije, mora se proći kroz čitavu seriju tonskih vežbi, skala, intervala i akorada. Treba omogućiti slobodu prstima, dahu, celom telu, ali i umu i srcu, da svaka nota prođe kroz naše biće, da možemo da povežemo moć nad notnim tekstom i misao.
Uh, baš se sećam tog dana!
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
