Nije prvoaprilska šala, ali ne treba uzimati previše dramatično otvorene pretnje američkog predsednika Donalda Trampa da će rasturiti NATO. Nije čak alarmantna ni pozicija državnog sekretara Marka Rubija, koji je dao kredit Trampovom stavu da je Alijansa „tigar od papira“. Borba za Trampovo nasleđe se zahuktala i Rubio ne želi da ostavi slobodan prostor svom glavnom rivalu za republikansku kandidaturu 2028. godine, potpredsedniku Džej Di Vensu.
Smrt NATO-a se najavljivala sa velikom dozom sigurnosti 1956. godine, kada su Amerikanci stali uz Egipat protiv Velike Britanije i Francuske u Sueckoj krizi. Poslednji dani Alijanse su se brojali 1973. godine, kada su Amerikanci stali uz Izrael, a evropski partneri uz Arape. O kraju NATO-a su potrošene tone papira i meseci na televizijama 2003. godine, kada su se Francuska Žaka Širaka i Nemačka Gerharda Šredera usprotivile američkoj intervenciji u Iraku.
Pre Trampa, Dvajt Ajzenhauer, Džon F. Kenedi i Ričard Nikson su i rečima i delima podrivali stabilnost i kredibilitet NATO-a. Ajzenhauer je ponizio Pariz i London, Kenedi se otvoreno pitao o svrsishodnosti NATO-a tokom Kubanske krize. Ričard Nikson i njegov državni sekretar Henri Kisindžer su, nakon ponašanja Evropljana tokom Jomkipurskog rata 1973. godine, proglasili NATO beskorisnom organizacijom. Nikson je, pedeset godina i kusur pre Trampa, pretio da će povući američke vojnike iz Zapadne Nemačke.
Tramp je provokator, egocentrični osobenjak u stalnoj potrazi za pažnjom, aplauzima i odobravanjem. Amerika neće izaći, ili bolje rečeno ugasiti NATO, ali se postavlja pitanje odbrane Ukrajine i uloge SAD. Vašington već neko vreme ne daje gotovo nikakvu podršku ukrajinskim snagama na frontu. U Evropi se plaše da bi Tramp i njegovo okruženje mogli da otežaju ili čak spreče isporuku oružja koje su članice EU već platile.
Prema analizama NATO stručnjaka u Zaventemu, rat u Ukrajini će trajati tokom cele 2026. godine i Kijevu će trebati naoružanje, municija, novac, ali i pouzdan lanac proizvodnje u vojnoj industriji na evropskom nivou, koji je tek u povoju. Tu se pre svega misli na nove tehnologije, uključujući i proizvodnju dronova. Ukrajini je potrebno između 90 i 100 milijardi evra da bi odolela napadima Rusije i održala funkcionalni državni sistem. Evropljani su bez Amerikanaca skupili oko nekoliko milijardi.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
