„Povređen je bežao od iranskih progonitelja 24 sata…“: Svi detalji spasavanja američkih pilota

3. APRIL, PRVI OBORENI AVION

Iranski raketni sistem PVO pogodio je američki F-15E u okolini Teherana. Dvočlana posada pokušala je da se izvuče, preleteli su preko 400 km od mesta gde su pogođeni. Zbog šteta koje je pretrpeo avion morali su da iskoče iznad provincije Bojer-Ahmed.

Amerikanci su pokrenuli velike resurse da izvuku posadu F-15E. U njihovoj praksi i vojnoj kulturi čini se zaista sve što se može za oborene ljude. U vreme Vijetnamskog rata 1960-tih godina razrađena je taktika borbenog traganja i spasavanja (Combat Search and Rescue, CSAR).

Mere koje se pokreću formulisane su u doktrini koja precizno definiše i organizaciju, resurse i taktiku koja se primenjuje za ulazak u protivnički vazdušni prostor. Amerikanci poseduju i namenski prilagođene letelice za takve zadatke, ljudstvo koje je prošlo kroz obuku za CSAR.

U aktuelnom ratu, kao i uvek, formirani su centri CSAR sa dežurnim snagama koje su pripremljene za poletanje u što kraćem roku. U iranski vazdušni prostor poslali su dva helikoptera HH-60W, poznata kao „viski“. Mašine su nakrcane vrhunskom avionikom koja obezbeđuje let do tačke izvlačenja u složenim meteorološkim uslovima, i noću, kao i održavanje veze na velikoj udaljenosti sa ostatkom tima za CSAR i pronalaženje oborenih avijatičara.

Na ekranima u pilotskoj kabini vidi se precizna taktička situacija na terenu jer je HH-60W korisnik „linka 16“, softvera za razmenu podataka. U teretnom prostoru su strelci sa mitraljezima kalibra 12,7 mm i 7,62 mm za vatrenu podršku na mestu izvlačenja.