Lažni lek za izmišljene gliste

Nedavno me je kafanski drugar izvukao iz društva i zamolio za savet. Brinuo ga je sićušan papilom („viseća bradavica“) na vratu. Čitao je, veli, da je ta jedva vidljiva izraslina samo pokazatelj da mu je organizam pun parazita, ali da mu „lek“ Parazol ne pomaže. Brecnuo sam se na njega da treba da ga je sramota što je, kao ugledan stručnjak i javna ličnost, glupo lakoveran i vratio sam se društvu za stolom.

Takva reakcija može da deluje grubo, ali smo – uz sve uzajamno uvažavanje – imali dugu istoriju preganjanja oko alternativne medicine. Zamerao sam mu što je za 60 evra nabavljao petrolej iz severne Albanije kao navodni lek protiv raka i što je, ranije, kada su mu u nekoliko mahova hirurzi i internisti spasavali život, zaslugu za svoje izlečenje bar podjednako pripisivao nekim šarlatanima i njihovim „bapskim lekovima“ kojima je pribegavao „za svaki slučaj“.

Od njega, kao obrazovanog čoveka, očekivao sam da zna da papilome izazivaju virusi i da nemaju nikakve veze sa parazitima, a posebno da prepozna da je „lekoviti čaj protiv parazita“ jeftina obmana. Preterivanja, nizak nivo pismenosti, materijalne i logičke greške, kao i obilje kontradiktornosti belodano su ukazivali da grupa hohštasplera tim Parazolom „lovi somove na bućkalo“.

Osećam se i poraženo i gnevno kada ljudi koje cenim postaju žrtve najprovidnijih prevara. Mnogi među njima sebi „popravljaju“ imunitet raznim, po pravilu nekorisnim suplementima, umesto na jedini mogući način (raznovrsnom ishranom, primerenom fizičkom aktivnošću, dovoljnim vremenom za odmor i san, itd.) ili nekim drugim suplementima „leče“ uvećanu prostatu (skoro nikakva je korist čak i od čajeva iz biljne apoteke, ograničena je od pravih lekova, a obično je zadovoljavajuća posle hirurške intervencije). Posebno me pogodi kada „padnu“ na napadno bezobrazno i bezobzirno reklamiranje bućkuriša zvanog Parazol.