U poslednjoj epizodi serije „Černobil“, Valerij Legasov u sudnici koristi crvene i plave pločice kako bi sudijama (i nama gledaocima) objasnio šta se desilo sa nuklearnim reaktorom tako da svi razumeju kako je došlo do katastrofe.
Prošle nedelje u Kanberi, šef Međunarodne agencije za energiju (IEA) Fatih Birol održao je sopstvenu verziju tog govora, zabrinut zbog toga što svetski lideri potcenjuju potencijalne efekte energetske krize koju uveliko živimo.
Zato je rekao da situacija izazvana ratom u Iranu nije samo još jedan poremećaj na tržištu, već da odgovara snazi dva naftna šoka iz sedamdesetih godina prošlog veka, plus gasna kriza izazvana ruskom invazijom na Ukrajinu 2022. godine.
Dok su se ranije krize mogle posmatrati kao izolovani incidenti na strani ponude, ova današnja je, prema Birolu, „blokada arterija globalne ekonomije“. Ne radi se ni samo o ceni sirove nafte, pošto je u pitanju prekid snabdevanja petrohemijskim proizvodima, đubrivima, sumporom i helijumom. Pri tome, razmere razaranja zbog sukoba u Zalivu su takve da je najmanje 40 ključnih energetskih postrojenja u regionu teško oštećeno, što znači, kako je poentirao, da čak i ako se sutra proglasi mir, energenti neće poteći starim intenzitetom. Ili, što bi se na černobilskom reklo, BUM!
Dobrodošli u Biznis sredom, vaš nedeljni pregled ekonomskih dešavanja.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
