Zajedničko pismo predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijera Albanije Edija Rame, objavljeno u nemačkim medijima, sa predlogom da Srbija i Albanija, ali i druge zapadnobalkanske zemlje, uđu u Šengenski sporazum i Jedinstveno tržište, ostavljajući punopravno članstvo u EU za neka druga vremena, samo je na prvi pogled iznenađujuće.
Dvojicu lidera vezuje nekoliko stvari među kojima su i zajednički prijatelji u pojedinim filantropskim familijama koje su u dobroj meri oblikovale politički život na Zapadnom Balkanu. Dele i vrlo bliske veze sa određenim vladajućim krugovima u Parizu i pre svega u Berlinu, koji se zalažu već duže vreme za kreativna rešenja u politici proširenja EU, odnosno ono što je još Elmar Brok, savetnik Angele Merkel, definisao kao više od Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, a manje od članstva u EU.
Međutim, Srbija i Albanija se nalaze u gotovo dijametralnim pozicijama u pregovaračkom procesu sa EU i, gledano površno, Vučić je mogao samo da zaradi potpisom na zajednički tekst, a Rama samo da izgubi. Lider naprednjaka se veoma loše kotira u EU, a Srbija je stekla imidž ruskog korisnog idiota, dok je Rama znatno poboljšao svoju poziciju, a Albanija je daleko bolje viđena nego pre pet ili deset godina.
Srbija je defakto autosuspendovala svoj put ka članstvu u EU odbijajući da uvede sankcije Rusiji – to je conditio sine qua non za barem trećinu država članica EU – dok je Albanija iskoristila novi momentum u procesu evropskih integracija nakon ruske invazije na Ukrajinu i značajno ubrzala svoje približavanje članstvu u EU.
Štaviše, Albanija je u međuvremenu pretekla i ostavila daleko iza sebe Srbiju, dok bi krajem godine, ako ispuni uslove, mogla da dobije Izveštaj o ispunjenosti privremenih merila (IBAR), što bi joj omogućilo da počne sa zatvaranjem poglavlja 2027. godine.
Naprednjački režim ne želi da uvede Srbiju u EU i sa planskom antievropskom propagandom, intenziviranom u poslednjih deset godina u tabloidima, na treš televizijama i društvenim mrežama, sveo je podršku za članstvo u EU na istorijski minimum koji jedva prelazi trećinu građana. U Albaniji je situacija potpuno suprotna. Tirana nije samo NATO članica od 2009. godine, već je podrška za članstvo u EU na 97 odsto.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
