“Sinners” i muzika koja ima natprirodnu moć

Uspela sam da zakasnim i na dodelu Oskara. Napisala sam ovaj tekst o muzici u filmovima nominovanim za najbolju originalnu partituru nedovoljno na vreme, pa nije objavljen kad mu je bilo vreme. Na sreću moja predviđanja pokazala su se tačnim, jer osim što je nastavio da bude slep i gluv za realnost, Holivud je nastavio i da bude dosadno predvidljiv, tako da nisam morala ništa da prepravljam u tekstu koji je pred vama.

Šta smo ove godine imali u ponudi? Istoriju delta bluza čiju dušu otkako je nastao iskorišćavaju bele krvopije (Sinners), muzičku paranoju u crnoj komediji akcionom trileru (One Battle After Another), srceparajuću tezgarošku violinu za treće čudovište Guillerma del Tora (Frankenstein), muziku gubitka osobe koja je izgubila integritet i nije dobila Oskara jer ne ume da kaže ne jednoj ženi (Hamnet) i zloupotrebu talenta mladog kompozitora koji nije pisao muziku za film već za pčele, podrum i svemirski brod (Bugonia).

Prošlo je više od pola veka od prve do poslednje partiture koje su nagrađene vitezom sa krstaškim mačem u ruci. Tokom ovog perioda zemlja snova, demokratije i filma zapalila je više od deset ratova na Bliskom istoku gde živim. Ironično ili ne, imena filmova savršeno se poklapaju sa savremenim trenutkom – prvog Oskara dobio je film Lawrence of Arabia, a poslednjeg Sinners.