Vašington više ni sopstveni saveznici ne vide kao barjaktara kolektivne bezbednosti, slobodne trgovine i pravne države. Istovremeno, kineska ekonomska moć i politički uticaj nezaustavljivo rastu, što samo pothranjuje podozrenje mnogih država koje su, htele ne htele, sve zavisnije od dobrih odnosa sa Pekingom. U svetu kojim dominiraju Amerika i Kina, i u kojem Rusija daje sve od sebe da sruši postojeći poredak, „srednje sile moraju da deluju zajedno“, upozorio je u januaru kanadski premijer Mark Karni, „jer ako nismo za stolom, bićemo na meniju“.
Mogu li te „srednje sile“ da udahnu život posrnulim institucijama poput Ujedinjenih nacija? Mogu li da se udruže makar tamo gde im se interesi poklapaju kako bi sačuvale ono što im je važno? Mnogo je razloga za sumnjičavost. Ali, ako ne dignu glas tamo gde i dalje mogu, Vašington i Peking će ih naterati da pate.
Što se diplomatije tiče, koalicije „voljnih“ — poput EU, Indije, Japana, Brazila, Kanade i ostalih — mogle bi zajedničkim snagama da pojačaju finansijsku i političku podršku u UN, Svetskoj banci, MMF-u i STO. Mogli bi da se dogovore oko zajedničkog nastupa kako američko napuštanje ne bi potopilo te organizacije, a Kina ih ne bi potpuno preuzela.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
