Inat je kad ti kažu „ti to ne možeš”, a onda ti se rodi snaga ni iz čega i ti uspeš. Ili kada komšija pušta treš muziku, pa ti odvrneš hevi metal još glasnije, iako ti se spava ili imaš da učiš i time sebi otežavaš. Inat je i kada kupiš žuta kola jer ti je tata sugerisao da su crvena najbolja, ili kada čuješ motor kako bruji ali voziš u trećoj brzini jer ti suvozač neprestano sugeriše kako (bolje) da voziš. Inat je mnogo toga, a kada objašnjavamo onima van naših područja, nailazimo na poteškoće. Obično navedemo ovakve situacije, a onda nas pitaju: Što to radite? Pa…, iz inata! I onda z’inat prestaneš da se objašnjavaš.
Onog trenutka kada ti neko (prećutno) poruči: „E sad neću ni kako ja hoću”, bolje okreni nalevo krug. Jer inat ima često tu nezgodnu karakteristiku da onaj ko se inati bude zapravo ponosan na to. Neki misle da tako drže do sebe, ne daju na dostojanstvo, neki da su tako jaki pred drugima, neki da su tako jaki pred sobom…
„Inat bismo mogli da definišemo kao zamku iluzije o slobodi, opozicioni stav koji nas porobljava više od same prilagodljivosti ili kompromisa. Često je manifestacija pasivno-agresivne adaptacije ličnosti koja reaguje tipičnim odbranama, ponekad ne samo na stresore već i na bilo koje veće ili manje životne izazove”, objašnjava psihološkinja, psihoterapeutkinja i profesorka na Fakultetu za sport i psihologiju Kristina Brajović Car i kaže da svaki vid socijalne kontrole koja je samoj sebi cilj podstiče tendenciju kod ljudi ka inaćenju, tvrdoglavosti, kontriranju, čak i radikalnom oslobađanju od spoljnih uticaja.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
