Godina 2026, godina Velikog rata?

Tekst je originalno objavljen u Mond diplomatika na srpskom jeziku. Februarsko izdanje pogledajte OVDE.

Piše Akram Belkaid

***

Sve češće se govori da svet klizi ka velikom ratu. Na to upozoravaju političari, istraživači, visoki vojni krugovi i novinari, pozivajući se na niz potresa koji su obeležili proteklu godinu. „Izveštavao sam sa više od četrdeset ratova širom sveta. Video sam kako hladni rat dostiže vrhunac, a zatim se gasi gotovo neprimetno. Ali nikada nisam doživeo godinu koja bi bila ovako uznemirujuća kao 2025“, kaže Džon Simpson, dugogodišnji urednik za međunarodna pitanja BBC-ja.

Da zabrinutost nije samo retorička, potvrđuje i Savet za spoljne odnose (CFR). Broj oružanih sukoba danas je veći nego ikada, a norme koje su decenijama ograničavale direktne obračune među državama sve očiglednije slabe. Tokom 2025. godine vazdušnim napadima bilo je pogođeno čak devet prestonica: Bejrut, Damask, Doha, Kabul, Kijev, Moskva, Sana, Teheran i Tel Aviv. Tom spisku mogli bi se dodati i Tunis, gde su izraelski dronovi napali flotilu na putu ka Gazi, zatim Kartum, izložen bombardovanju pobunjeničkih snaga, kao i Karakas, koji je 2026. godine bio meta američke vojne akcije tokom otmice predsednika Nikolasa Madura.

Ovu sliku dodatno zaokružuje ubrzan rast globalne prodaje oružja. Prema podacima Stokholmskog međunarodnog instituta za istraživanje mira (Sipri), vojna potrošnja je 2024. godine dostigla rekordnih 2.718 milijardi dolara, što predstavlja porast od 9,4 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Nijedan deo sveta nije izuzet. Trend je posebno izražen u Africi, ali zahvata i ostale kontinente. Podaci za 2025. godinu, koji će biti objavljeni narednog proleća, gotovo sigurno će potvrditi isti trend: svet se ponovo i ubrzano naoružava. „Da bismo ostali slobodni, moramo ulivati strah. A da bismo ulivali strah, moramo biti snažni. U ovako brutalnom svetu to znači proizvoditi brže i više“, poručio je predsednik Francuske Emanuel Makron u obraćanju oružanim snagama 15. januara. Jedan penzionisani general to svodi na jednostavniju formulu: što se više oružja proizvodi, veća je verovatnoća da će ono biti i upotrebljeno, a primer Sjedinjenih Država, kaže, to jasno pokazuje.

Ali kakav je rat u opticaju? Mogućih scenarija ima mnogo, ipak se jedan nameće sam po sebi. Četiri godine nakon ruske invazije, rat u Ukrajini ušao je u opasnu fazu zastoja. Nijedna strana ne deluje sposobno da izvojeva potpunu pobedu. Takvi ratovi često se završavaju pregovorima, kao što su Irak i Iran, iscrpljeni do krajnjih granica, pristali na mir 1988. godine, posle osam godina masovnog stradanja. Ipak, nepopustljivost Moskve, zajedno sa ratobornim stavom brojnih evropskih zemalja koje podržavaju Kijev, i dalje održava otvorenom mogućnost nekontrolisane eskalacije.