Kada u nekom društvu izustim da se bavim sportskim penjanjem, vrlo često sledi komentar: “Jesi li video onog ludaka?”
Taj “ludak“ je Aleks Honold (40), američki penjač kog je vanpenjačka javnost ukačila 2018, kada je širom sveta emitovan višestruko nagrađivani dokumentarni film “Free Solo”. Slobodno se kretao po oštroj steni u Nacionalnom parku Josemiti, penjući smer El Capitan bez korišćenja užeta, pojasa i bezbednosnih sprava. Bez prava na grešku koja bi ga odvela u smrt. Sto odsto siguran u svoju besprekorno utreniranu veštinu i neviđeno nepokolebljiv um.
Film posebno tretira psihološki aspekt Honoldove ličnosti. Amigdala – reč koju prvi put čujem u ovom ostvarenju, a označava skup neurona u centralnom nervnom sistemu i služi za obradu straha, anksioznosti i agresije – kod ovog sportiste funkcioniše drugačije nego kod većine ljudi. Potrebno mu je da bude jako blizu smrti da bi se osetio živim. To i jeste jedna od potencijalnih, doduše paušalnih definicija ekstremnih sportista. Honold je, uslovno rečeno, svoj defekt pretvorio u moć koja ga svrstava u najekstremnije među ekstremnima.
Odmah nakon tog poduhvata, prirodno je bilo pitati šta je sledeće? Nijedan „soler“, a u istoriji sportskog penjanja bilo ih je nekoliko, nije se smirio dok nije poginuo.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
