Moja velika priča o Eriku Satiju počeće sunčanog dana, zato što on nije voleo sunce, ali je voleo apsurd. Njegovu sudbinu odredila je velika tragedija koja se dogodila u francuskom gradiću Onfler, 14. septembra 1878. godine, kada se gospođa Eulalija (tako se zvala Erikova baba) uputila na svoje omiljeno kupalište kako bi rashladila punačke butine. Nije ni slutila da je Svevišnji poželeo da je upozna baš tog subotnjeg prepodneva u kupaćem kostimu.
Utapanje babe ostavilo je trajne posledice na krhko biće Erika Satija, jer bio je to već treći smrtni ishod (majka-sestra-baba) tokom njegovog kratkog i traumatičnog detinjstva. Slučajno ili ne, broj tri biće važan za Erikovu muziku: Tri Sarabande, Tri Gimnopedije, Tri melodije, čak i Tri komada u obliku kruške.
Glupost – kaže Erik.
Iza naslova „Tri komada u obliku kruške“ krije se sedam komada.
A moje detinjstvo, ono je bilo nezanimljivo i dosadno. Jedino što tvoji čitaoci treba da znaju o njemu jeste da sam veoma stari svet upoznao kao veoma mlad.
Nemam vremena da se prepirem sa čovekom koji je umro pre 100 godina, mislim dok klimam glavom i nastavljam sa pričom o ovom nežnom ekscentriku čije ideje su prevazišle vreme u kojem je živeo.Babe dakle više nema, pa moja priča putuje uzvodno Senom u Pariz u kojem Erik sada živi s ocem i bratom. Na idilu svetog muškog trojstva tačku je stavio nestašni povetarac, koji se u vrtovima Versaja juna 1879. poigrao loknama jedne mlade žene. Ovaj vetrić neplanirano je uzburkao i razum Satijevog oca Alfreda, pa je kako to teorija haosa propoveda, efekat leptira u telu žene uneo tektonske promene u život našeg dečaka. Devojka je bila kompozitorka, a postaće maćeha, što će joj dozvoliti da usmeri Erikov nesiguran korak pravo ka Pariskom konzervatorijumu.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
