Praznici su vreme izobilja. Puno je poklona, okupljanja, očekivanja, želja, euforije i naravno ljudi. U takvim okolnostima svakolike gužve posebno je teško ako nekoga prvi put nema. Čak i ako nam se čini da smo gubitak već na neki način proradili, oko praznika nedostatak ume posebno jako da se primeti. To ne znači da nismo preboleli, već da smo na putu preboljevanja, a on ne može da se skrati koliko god da bismo to voleli.
Istraživanja kažu da intenzivno tugovanje posle gubitka traje oko šest meseci, nakon čega dolazi do postepenog slabljenja intenziteta i povratka funkcionalnosti, a to opet može da potraje do šest meseci. Dakle godinu dana tuge, sa povremenim vraćanjima u narednih još toliko. Ne pišem ovo da bih vas uplašila i zaista se nadam da to nije efekat koji ovi podaci proizvode. Nadam se da će vam, kao što je meni nekad bilo, poslužiti informacija da je žal za gubitkom proces koji traži vreme, i da nismo ludi ili bespovratno zaglavljeni ako ne možemo ’’da se trgnemo’’ posle mesec dana. Takođe, iako je to vreme duže nego što bismo voleli, važno je da dozvolimo da tuga odradi svoje jer (i ovo je tek korisno!) to vreme će biti kraće što se manje opiremo procesu tugovanja.
Faze tugovanja su svima manje više poznate: šok, poricanje, cenjkanje, depresija i prihvatanje. Znamo i da nisu sve obavezne, kao i da se ne moraju dešavati linearno, odnosno, po redosledu kako se u teoriji nabrajaju. Reakcije na gubitak su krajnje individualne i koliko god da se trudimo da razumemo proces i ovladamo njime, on je jednostavno jedan od onih koji upravljaju našim životima neko vreme. Koliko će to biti, zavisi od osobe do osobe naravno, a svakako barem dok ne prođe sve prvo, kao što je na primer prva Nova godina.
Registruj se i čitaj POTPUNO BESPLATNO Velike priče tokom praznika. Akcija traje od 25. decembra do 7. januara. Od Božića do Božića. Sve što ti treba je mejl!
Već imate nalog? Ulogujte se
