Algoritam je udario na Evropu

Briselski, mada u nekoj meri i panevropski, odnos prema regulaciji svega i svačega je odavno postao mim, municija za sprdnju, nešto kao kada nemilosrdna deca pronađu nečiju različitost i pretvore je u metu za zadirkivanje. Evropska unija na „bulije“ u poslednje vreme retko reaguje, a regulacije se ne stidi. Naprotiv, voli da je prigrli – delom jer je to njena fascinacija, na neki način utemeljena u zdravorazumskom, evropskom razmišljanju, to je i potreba, velikim delom inercija, ali i način da se zadovolji glomazni birokratski aparat.

U godini u kojoj se mnogo toga vrtelo oko veštačke inteligencije, po još jednom mimu, posao Amerike je bio da inovira, Kine da krade, a Evrope da stoji po strani i reguliše. Naravno da to nije potpuna istina, naročito kada se govori o Kinezima i njihovom munjevitom tehnološkom razvoju, ali i ta simplifikacija namenjena smešnim slikama za internet pogađa direktno u živac evropskog refleksa: na nove tehnološke ili društvene fenomene Evropa će reagovati tako što će probati da ih ukroti, kontroliše i uokviri.

Ne može se umiti internet

Taj refleks nije nov, a njime izazvani trzaji su se mnogo puta osetili i na ovim prostorima. Verovatno se malo ljudi seća (s razlogom, zato što je bilo neuspešno) – pre sedam-osam godina postojao je pokušaj da se, sada i naučno dokazan negativan uticaj društvenih mreža i influensera ispravi, pažljivo usmerenom podrškom ka „boljim“ influenserima.

Oni bi dobili resurse za snimanje kvalitetnijeg, edukativnog sadržaja, pozitivno uticali na mladež, a za neke se pomalo otvarao prostor i u mejnstrim medijima i javnim servisima zarad bolje promocije.

Ideja u suštini zvuči dobro: umesto da klinci besomučno ponavljaju „šest, sedam“, lome kičme u nekim izazovima (zaboravimo na trule kobile), i beskonačno skroluju kroz brain-rot klipove, ovi „dobri influenseri“ će im širiti vokabular, učiti ih matematici, empatiji, prirodi i društvu (kao što je nekada činio „Opstanak“, za ove generacije nažalost spor i negledljiv), ali na „kul i moderan“ (?!) način. Šteta što to tako ne radi.

Nekada su zanimljiviji i znakovitiji ti manje poznati slučajevi, a odjeci ovog se mogu prepoznati i u pozivu koji se ovih dana mogao čuti od pojedinih poslanika u Evropskom parlamentu na osnivanje „javno finansirane društvene mreže“. Ona bi bila tu za dobrobit svih, u posrednom vlasništvu svih, i biće dobra, svakako bolja od postojećih. I to je dobra ideja, i stvarno jeste šteta što to tako ne radi. Ipak, dosadašnje iskustvo tih neorganskih pokušaja nas uči da na ovom i ovakvom internetu to prosto – ne radi.