Od početka moderne civilizacije, kada su naši preci odlučili da prekinu svoje tumaranje zemljom, i kada smo od rodovskih zajednica evoluirali u organizovano društvo, bilo je potrebno naći način kako da se to društvo uredi. Zakoni su se rađali na kamenim tablicama, a smrt, kao najveća kazna za zlodelo, obilno se upražnjavala nad nesrećnicima koji su vešani, dekapitirani, naticani na kolac ili lomljeni na točku.
Praksa smrtne kazne sprovodila se svuda, pa i u Srbiji. Prolazeći Beogradom danas, gotovo nikom ne bi palo na pamet da su baš tu stotine hiljada ljudi, vekovima unazad, svoje kosti ostavljali po ulicama “belog grada”.
Jasno je da su ljudi u stanju da počine strašna zverstva, i u samo nekoliko godina imali smo prilike da to osetimo na sopstvenoj koži. Masovne pucnjave, prva u beogradskoj osnovnoj školi “Vladislav Ribnikar”, a odmah zatim u selima Dubona i Malo Orašje, odnele su veliki broj mladih života. Gotovo odmah se povela debata o uvođenju kazne doživotnog zatvora za počinioce najtežih dela, a na određenim mestima čuli su se glasovi koji traže i drastičnije mere.
Iako je u Srbiji smrtna kazna ukinuta 2002. godine, i obavezuju je međunarodni ugovori, vapaji za najstrožom kaznom, potpomognuti političkim narativom, nikad nisu bili glasniji. Iz perspektive abolicioniste, pitanje smrtne kazne nije, međutim, prvenstveno pitanje osvete za počinjeni zločin, već ogledalo moći i demokratskog kapaciteta samog društva.
Za Ivana Jankovića, autora knjige “NA BELOM HLEBU. Smrtna kazna u Srbiji i Jugoslaviji 1804–2002” (drugo dopunjeno izdanje, Akademska knjiga), pored ostalog i osnivača Udruženja za borbu protiv smrtne kazne i nevladine organizacije “Srbija protiv smrtne kazne”, želja za smrtnom kaznom ne izvire iz potrebe društva, već iz potrebe države.
“Kažnjavanje smrću nije potrebno društvu nego državi, pre svega kao simbol suvereniteta državne vlasti”, objašnjava Janković. On ukazuje na praksu pomilovanja osuđenih na smrt, gde državni organ poput predsednika ili monarha pokazuje da drži živote svojih podanika u šaci, dajući im milost ili ih šaljući u smrt.
“Otuda je ideja o ukidanju smrtne kazne jedna nadasve demokratska ideja: ona teži da ograniči moć države nad pojedincem i društvom”, dodaje Janković.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
